U Srbiji je u periodu od septembra 2017. godine do kraja avgusta 2018. godine zabeležno 28 verbalnih i fizičkih napada na novinare, navodi se u istraživanju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koji je predstavljen danas u Beogradu.
„Jedan od bitnih aspekata je da imamo i dalje veliki broj nerešenih slučajeva napada na novinare i da nemamo sudske epiloge. Od tih 28 slučajeva, 21 je još uvek u toku pred tužilaštvom i policijom, u tri je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, dva su u toku pred sudom i jedan slučaj pretnji čak nije ni prijavljen“, rekla je Marija Vukasović, pravnica NUNS-a na predstavljanju izveštaja „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2018“.
Međutim, kada se ubroje različite vrste pritisaka na medije, onda je statistika znatno lošija, pa su od početka ove godine do danas pobrojana 93 slučaja napada i pritiska na novinare, rekla je Vukasović.
„Ti pritisci i etiketiranje koje smo mogli da vidimo u prethodnih nekoliko meseci, čak i u Narodnoj skupštini Srbije, su možda podjednako opasni kao i same direktne pretnje koje se upućuju novinarima“, rekla je Vukasović.
Trenutno najaktuelniji primer napada na novinare zabeležen je 12. decembra, kada je zapaljena kuća Milana Jovanovića, novinara lokalnog portala Žig info iz Grocke.
Jovanović, koji je u izjavi za medije rekao da je pre ovog incidenta dobijao pretnje od lokalnih moćnika zbog svog pisanja o korupciji u svojoj opštini, skoro deset dana nakon što mu je kuća spaljena živi kod komšija.
Upotan da li je resorno Ministarstvo kulture i informisanja razmatralo kako bi moglo da pomogne ovom novinaru, sekretar tog ministarstva Aleksandar Gajović, koji je učestvovao na predstavljanju današnjeg izveštaja, odgovorio je odrečno:
„Nismo u ministarstvu razmišljaliu tom pravcu, ali dobra je sugestija, pa evo videćemo šta možemo da uradimo, što se tiče pomoći kolegi Jovanoviću.“
Andrea Oricio, šef Misije OEBS-a u Srbiji, rekao je na predstavljanju izveštaja da slučaj napada na Jovanovića pokazuje da je pitanje bezbednosti novinara izuzetno važno:
„Prioritet ovog slučaja je kakvu reakciju imate. Naravno, prva reakcija nadležnih i onih sa najvišeg nivoa je bila izuzetno jasna. Ali, naravno, vrlo je važno da se uključe svi mehanizmi koji postoje da bi se rešio ovaj slučaj i da se postavi primer gde Srbija želi da bude“, izjavio je Oricio.
Izveštaj NUNS-a pokazuje da je stepen slobode medija u kontinuiranom padu u poslednjih nekoliko godina. Među problemima koji su naglašeni u izveštaju su nedovoljno nezavisan rad Regulatornog tela za elektornske medije, problematično sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, ali i pritisci koje državni funkcioneri vrše na medije putem sudskih postupaka, iako oni moraju da trpe viši stepen kritike, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, rekla je Marija Vukasović.
„Međutim, onda dođemo do situacije u kojoj je portal KRIK koji se bavi istraživanjem kriminala i korupcije. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović je podneo četiri tužbe protiv ovog portala, a koje se odnose na četiri teksta u vezi sa slučajem ’Rajski papiri’. U svakoj tužbi Popović je tražio milion dinara za naknadu štete, što je drugi problem, a to su visoke naknade koje u pojedinim situacijama dovode u pitanje i opstanak medija“, objasnila je Vukasović.
Podsetimo, Radna grupa za izradu nove Medijske strategija za razvoj medija u Srbiji do 2023. godine trebalo bi da do kraja ove godine kompletira ovaj dokument. Proces izrade Medijske strategije su obeležile s i kritike stručne javnosti zbog čega je prethodnu Radnu grupu napustio deo članova iz pet novinarskih udruženja (NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Lokal press, Asocijacija nezavisnih elektronskim medija i Asocijacija onlajn medija).
Juna ove godine formirana je nova radna grupa, a njen rad podržali su OEBS i Delegacija Evropske unije u Srbiji.
„Strategija sama po sebi nije totem, već alat. To je važan alat koji predstavlja sveobuhvatan zajednički napor ka zdravijem medijskom okruženju, kako sa stanovišta medijskih sloboda, tako i sa stanovišta kvalitetnog, etičkog novinarstva“, rekao je Andrea Oricio.
Dok medijski radnici čekaju donošenje nove strategije, izveštaj NUNS-a beleži da ne postoje zvanični podaci o broju novinara koji rade u Srbiji. Veliki broj njih angažuju se kao honorarni saradnici i često rade bez ugovora o radu, uz platu koja se u proseku kreće u rasponu od 200 do 500 evra mesečno.
