Lideri zemalja članica Evropske unije (EU) raspravljali su o prilikama na Zapadnom Balkanu i dotakli se teme dijaloga između Srbije i Kosova, kao i postizborne situacije u Bosni i Hercegovini.
Temu dijaloga je pokrenuo kiparski predsednik Nicos Anastasiades koji je, prema evropskim izvorima, priznao da je njegova inicijativa rezultat nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nikoziji.
Kako su objasnili zvaničnici EU, kiparski predsednik je naglasio da situacija u dijalogu "nije dobra" te da carine Kosova "prave nepotrebnu blokadu".
Na raspravi je učestvovala i šefica evropske diplomatije Frederica Mogherini koja je takođe potvrdila da je odluka kosovske Vlade o uvođenju carina na robu iz Srbije i BiH otežala atmosferu u dijalogu.
Mogerini je evropskim predsednicima i premijerima objasnila da na unutrašnjem planu na Kosovu ima političkih problema jer "predsednik i premijer ne govore istim jezikom te da to komplikuje i blokira stvari".
Visoka evropska predstavnica je liderima EU potvrdila da postoji angažovanje u Evropskoj komisiji da se pomogne Prištini i Beogradu da prevaziđu ovu krizu.
Posle nedavne posete Johannesa Hahna srpskoj odnosno kosovskoj prestonici, kako su zvaničnici EU citirali reči Mogherini, u Evropskoj komisiji se intenzivno radi na pokušaju da se stranama ponudi konkretno rešenje te da je u proces uključena i komesarka nadležna za trgovinska pitanja, Cecilia Malmstrom.
Frederica Mogherini je, prema evropskim izvorima, pred šefovima država i vlada zemalja članica EU pokrenula i pitanje najavljenog glasanja u Skupštini Kosova o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Vojsku Kosova.
Kako se navodi, ona je na raspravi ocenila da transformacija KBS-a u Vojsku Kosova "nije dobrodošla" i ocenila ovo kao nekonstruktivan potez.
O situaciji u Bosni i Hercegovini posle oktobarskih izvora je govorio samo hrvatski premijer Andrej Plenković koji je, prema izvorima, ponovio "već poznate stavove" zvaničnog Zagreba.
Plenković se obratio novinarima uoči sastanka i naglasio da je za njegovu državu sporno da jedan narod drugom bira predstavnika u Predsedništvu BiH.
Hrvatska, prema Plenkovićevim rečima, želi objasniti drugim zemljama tu kompleksnu političku strukturu Bosne i Hercegovine.
"Hrvatska insistira na sprovođenju presude Ustavnog Suda i izmeni Izbornog zakona i od toga neće odustati", izjavio je Plenković, istakavši da EU mora pomoći Sarajevu da reši to pitanje.
Pročitajte:
