U Briselu se u četvrtak i petak održava Samit lidera Evropske unije, a na dnevnom redu su Brexit i izbori za evropski parlament, ali svetski mediji pažnju posvećuju i uzdrmanim ambicijama predsednika Francuske Emanuela Makron (Emmanuel Macron) za domaće i evropske reforme.
Evropski izazovi
Ovo je trebalo da bude godina kada Evropa uvodi red u svoju kuću. Puste želje, piše Njujork Tajms (New York Times) i dodaje:
"Krajem ove nedelje evropski lideri okupiće se u Briselu na završnom samitu za ovu godinu na kojem bi trebalo da ponude šansu da Velika Britanija ode iz Unije ili da Brexit skinu sa dnevnog reda i postave uslove za naredne prolećne izbore za novi Evropski parlament.
Evropski izbori su obično zbunjivali birače u 28 zemalja članica bloka, ali rezultati bi mogli biti ključni u ovom trenutku, kad se desničarske stranke nadaju da će povećati moć u Briselu.“
NYT dodaje da su se mnogi nadali da će francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i njegov reformski program dugotrajno ojačati Francusku i pružiti odlučujuće vođstvo za Evropu.
"Međutim, u proteklom mesecu suočio se sa protestima besnih 'žutih prsluka', a Makron je u ponedeljak iskoristio obraćanje naciji kako bi pokušao da smiri krizu pružanjem poreskih olakšica i povećanjem plata radničkoj klasi.
Time je Makron rizikovao da nanese štetu njegovom kredibilitetu među Evropljanima koji su se divili njegovom teškom reformskom programu. Za neke, on sada izgleda kao drugorazredni francuski predsednik koji se zaglavio u uličnim demonstracijama i nasilju.“
Makronov san o evrozoni umro je ove nedelje
Blumberg (Bloomberg) ocenjuje da je Makronu trebao samo jedan govor da bi uništio celu strategiju za protresanje evrozone.
"U ponedeljak uveče, u svom odgovoru na proteste žutih prsluka, Makron je promenio svoje prioritete... Očekuje se da će ove mere koštati oko 10 milijardi evra prema nekim inicijalnim procenama... Očekuje se da će se budžetski deficit Francuske povećati na 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda naredne godine, uglavnom zbog jednokratnih mera i pašće na 1,4 posto u 2020."
Blumberg navodi da će Evropskoj komisiji biti teško da zažmuri nad tim, jer je Francuska već obećala da će smanjiti strukturni deficit za 0,2 procenta BDP-a sledeće godine.
"Kao što je već napomenuto, još jedan porast francuskog deficita takođe bi oduševio licemere u Rimu. Makronova vlada se udružila sa ostatkom evrozone kako bi podržala odbijanje italijanskog budžeta od strane Komisije...Ipak, zašto bi pretnja socijalnih nemira u Francuskoj bila važnija nego u Italiji?...
U Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, evropski političari gledaju prema unutra. Niko ne brine o jačanju monetarne unije.“
Gubitak nade za francusku reformu
Ono što je vrlo jasno, jutro nakon obraćanja francuskog predsednika i njegovog pokušaja da nađe put do srca njegovih zemljaka (kako je rekao njegov portparol), sada postoji potpuno nepoverenje u njegove metode, smatra CNN.
"Pitanje budućnosti za Makrona je da li će uskoro vratiti duh žutih prsluka u bocu, ili tokom preostale tri i po godine koliko ostaje na funkciji.“
CNN podseća da je pre samo mesec dana, na novembarskom sećanju na Prvi svetski rat, Makron u izlaganju pred 70 svetskih lidera - uključujući iritirajućeg američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) - govorio kako izgraditi pravedniji svet.
"Sada se suočava sa optužbama sa francuskih ulica da je njegova vlada jedna od nepravednih... Kako i ako on može da se oporavi, tek treba da se vidi. Francusko predsedništvo je isto toliko sveobuhvatno, kao što je i svemoćno...
Dodajte tome pesimizam, koji je izgleda deo DNK ove zemlje, i vi vidite izazov koji stoji pred Makronom. Bio je predstavljen kao poslednja velika nada za reformu Francuske. Ta nada je sada izbledela ali nije bila potpuno ugašena.“
Žuti prsluci uzdrmali Makronove političare
Portal Politico piše da su protesti tzv. "žutih prsluka“ uhvatili francuske političare nespremne - posebno neiskusne članove Makronovog pokreta "U pokretu" (En Marche).
"Nisam očekivala takvo nasilje", rekla je poslanica Žaklin Dubio (Jackueline Dubois), koja se pridružila "En Marcheu" nakon što je radila kao učiteljica. "Reakcije su ponekad bile nesrazmerne".
Dubio je rekla da je pre nego što se pridružila "En Marcheu" živela od penzije od samo 1.300 evra mesečno. Prošle nedelje, ljudi koji su podržavali žute prsluke provalili su u njenu kuću "usred noći" i zapalili auto.
Gijom Gufije-Ča (Guillaume Gouffier-Cha), poslanik iz područja Val de Marna blizu Pariza, priznao je da postoji razdvajanje između trenutne vlade i naroda. On je rekao da bi parlamentu i gradonačelnicima trebalo dati više ovlašćenja da bi se izbeglo "prekomerno izlaganje izvršnoj vlasti".
Politico dodaje i da su mnogo članovi "En Marche" pozdravili Makronovo televizijsko obraćanje.
"Ali kritike koje su stizale sa drugih adresa fokusirale su se na Makronov stil i način na koji komunicira sa njegovim reformama... Za neke, Makronova najava da će povećati minimalnu platu za 100 evra mesečno bila je nejasna i nije bila dovoljno značajna.“
Ako želite da razumete žute prsluke, izađite iz Pariza
Britanski Gardijan (The Guardian) donosi priču Nore Bansadun (Nora Bensaadoune) koja je pre četiri godine odlučila da se iz Pariza preseli u lepu dolinu Drome u jugoistočnoj Francuskoj, u selo nedaleko od Valence.
"U to vreme nisam očekivala da ću se preseliti iz jednog sveta u drugi. Mislila sam da redovno odlazim u prestonicu. Ali Pariz je postepeno postao daleki, mračni koncept.“
Bansadun objašnjava da je pre protesta "žutih prsluka" koji je započeo pre mesec dana, imala malo kontakta sa "drugima", uglavnom zaposlenima, zanatlijama i malim preduzetnicima.
"Ali naredne noći, moj partner, lokalni farmer, i ja stali smo da razgovaramo sa grupom ljudi koji su protestovali na kružnom toku.
Sedokosi pripadnik 'žutih prsluka' sa brkovima je došao do nas sa još jednim objašnjenjem: 'To je sve krivica migranata. Afrika nas okupira. Ovi ljudi su u redu da rade za jedan evro na sat. To nas čini siromašnijima. Na nas se više ne računa u našoj zemlji'.
Još jedan pripadnik pokreta se pridružila da kaže: "Mi nemamo nikakve veze sa političkim strankama... Sada mi je svega dosta i iznad svega mrzim Makrona. Ne mogu da podnesem koliko je arogantan. Želim da se sistem promeni, a ne samo cena benzina."
Autorka ocenjuje da su "žuti prsluci" uneli život i boju u mesta za koje mnogi pretpostavljaju da su zaspali.
"Kao bivši stanovnik grada, nešto me može izdvojiti od žutih prsluka, ali kada se podvuče crta, mnogo više volim ljutnju koja izvodi ljude iz domova i podstiče raspravu i strastvene ispade straha koji razdvaja ljude u mehuriće. Taj strah može da zaustavi celo društvo.“