Novi ustupci koje je predsednik Francuske Emanuel Makron najavio u dugo očekivanom obraćanju naciji tek treba da ubedi pokret "žutih prsluka" koji danas nastavlja mobilizaciju dok se javnosti sve više pominje novi prostest u subotu, preneli su danas francuski mediji.
Mnogi Francuzi na društvenim mrežama kritikuju od jutros Makronovo obraćanje iz Jelisijeske palate, najpre što je snimljen govor a ne uživo, što oni smatraju nedostatkom poštovanja prema građanima. Oni postavljaju i pitanja kako će neki ustupci biti sprovedeni jer se i dalje "ne dira u novčanike bogataša".
Mediji različito reaguju, od lista Parizjen s naslovom "Ovog puta je odgovorio" do levičarskog Liberasijona koji ironično navodi: "Samo malo smo vas razumeli".
Makron, kojeg je gledalo 21 miliona ljudi, obećao je niz ustupaka kako bi smirio krizu "žutih prsluka", među kojima povećanje minimalne zarade od 2019. godine za 100 evra mesečno kao i razne olakšice za zaposlene i penzionere sa malim primanjima.
Mnogi stručnjaci smatraju da ma koliko Makronovi ustupci mogu biti jaki, takve mere nisu uspele da u potpunosti smire bes gradjana, koji su od 17. novembra mobilisani širom zemlje, a svake subote organizuju proteste u velikim gradovima.
Žuti prsluci navode da jesu vrata otvorena s vlastima ali da će nastaviti da se bore.
Opozicija je takođe bila medju prvima u reakcijama. Lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon već je reagovao pozivom na nastavak protesta.
Predsednica ekstremne desnice Marin Le Pen je rekla da je dobro što Makron odustaje od nekih poreza, ali konstatovala da predsednik ne priznaje da narod osporova model koji on zagovara, a to su "divlja globalizacija, nelojalna konkurencija, široko rasprostranjena slobodna trgovina i masovna imigracija".
Predsednik sindikata CGT Loran Berže je rekao da Makron nije razumeo bes jer je ponudio kratkoročna rešenja.
Sa političke strane, premijer Eduar Filip će se danas obratiti parlamentu dok su razni ministri pozvani da u medijima odgovore na pitanja građana. Makron će danas imati sastanke s bankarskim i predstavnicima velikih preduzeća koje će zamoliti da učestvuju u zajedničkom naporu ka rešavanju krize, koja se smatra najvećom od njegovog dolaska na vlast u maju 2017. godine.
