Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske Unije raspravljali su o situaciji u Bosni i Hercegovini, na insistiranje Hrvatske.
Visoka EU predstavnica za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Federica Mogherini je iznela stav da su evropski šefovi diplomatije, preneli tri poruke bosanskohercegovačkim vlastima:
“Prvo, poziv i apel za formiranje vlade sada kada su izborni rezultati zvanični. Drugo, da se svi 100 posto fokusiraju na reformsku agendu jer je to ono što građani očekuju i to je povezano sa evropskom perspektivom zemlje, i takođe da se fokusiraju na reformu izbornog zakona i reše sva pitanja", prenela je Mogherini na kraju ministarskog sastanka.
Šefica evropske diplomatije je takođe podvukla da među ministrima postoji saglasnost da se intenzivno radi sa sa svim političkim liderima u Bosni i Hercegovini.
Hrvatska ministrica inostranih i evropskih poslova, Marija Pejčinović – Burić, čija je vlada pokrenula debatu o BiH, na ministarskom nivou, naglasila je da je naišla na rauzmevanje evropskih kolega oko hrvatskog stava.
"Imamo sve veći broj članica koje razumeju zabrinutost Hrvatske u vezi s položajem Hrvata, jednog od tri konstitutivna naroda. U tom smislu očekujemo dalju raspravu u skoroj budućnosti", izjavila je Pejčinović-Burić.
Na susretu je bila upriličena samo otvorena duskusija i nije bilo predviđeno usvajanje zaključaka, jer nije bilo kompromisa među članicama Evropske Unije oko zajedničkog teksta, zbog hrvatskog tvrdog stava da se eksplicitno istakne da, kako se kaže “hrvatski predstavnik u Predsedništvu, treba da predstavljati Hrvate, a ne sve narode”. Pejčinović-Burić je iznela uverenje da će na jednom od narednih sastanaka Saveta EU biti doneseni i pisani zaključci.
Osvrćući se na “nerazumevanje” EU članica oko koncepta konstitutivnih naroda, hrvatska šefica diplomatije je naglasila da 20 godina posle Daytonskog Sporazuma, Evropa ide u smeru građanskog principa.
“To je onaj dio problema gde su države na različitim pozicijama. Dakle, ide li se gledati na BiH kroz važeći Ustav i odredbe koje je doneo Daytonski mirovni sporazum, dakle konstitutivnost naroda i zastupljenost svih ostalih građana na način kako je to propisano ili da se ide na put koji definira evropska pravna stečevina, a to je da države trebaju biti uređene na moderan način, prema modelu, kada su izbori u pitanju, jedan čovjek - jedan glas. Dakle, tu je stvar pristupa kako gledati na BiH", izjavila je Marija Pejčinović – Burić.
Hrvatsku inicijativu da se raspravlja o BiH na nivou ministara inostranih poslova, podržale su i zemlje koje pripadaju Višegradskoj grupi a koje uključuju Češku, Mađarsku, Poljsku i Slovačku. Slovački šef diplomatije Miroslav Lajčak je s tim u vezi ocenio da u Bosni i Hercegovini postoje dve realnosti.
“Imamo Daytonsku realnost koja je izgrađena na etničkom principu i imamo evropsku relanost koja je izgrađena na građanskom principu. I mi bi trebali da idemo nekako od jedne prema drugo - prema evropskoj”, rekao je Lajčak. On je dodao da je zaključak rasprave na ministarskom sastanku da bi EU trebala biti aktivnija u političkim procesima u BiH. “Rasprava je bila vrlo simpatizirajuća prema BiH. Razgovarali smo o tome kako da pomognemo zemlju, a ne da je kaznimo i mislim da je to jako pozitivno", dodao je Lajčak.
Posle oktobarskih opštih izbora u Bosni i Hercegovini, Hrvatska je preduzela aktvnu diplomatsku ofanzivu kako bi upozorila na činjenicu da je izborom Željka Komšića za hrvatskog člana predsedništva, ukinuto pravo da Hrvati imaju svog predstavnika.
Facebook Forum