Predstavnice nekoliko nevladinih organizacija izrazilo je nezadovoljstvo zbog odluke Vlade Srbije da finansijski podrži državni sistem SOS telefona, linija specijailizovanih za pomoć ženama žrtvama nasilja.
Kako je izneto na skupu u Novom Sadu, posvećenom kampanji za prikupljanje sredstava za rad SOS Ženskog centra u tom gradu, ove linije u Srbiji godišnje prime više od petnaest hiljade poziva.
Iako mreža linija postoji više od dvadeset i pet godina zahvaljujući nevladinim organizacijama, država je odlučila da izgradi novu strukturu za SOS telefone.
Prema planovima Ministarstva za socijalna pitanja uspostaviće se nov operativni centar koji će prikupljati podatke i prosleđivati ih nadležnim institucijama, kaže programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.
„Vi ćete imati tridesetak operatera, koji su rukovođeni upitnikom, što znači oni će biti ocenjivani na osnovu toga da li su prikupili sve podatke a ne da li su razumeli ženu i njene potrebe. I onda te podatke i razgovor snimaju, i ti podaci se prosleđuju autorizovanim ljudima iz ministarstava, zatim se šalje automatska poruka policiji. Šta ako policija izađe na teren a ne uradi ono što treba, šta ako se nakon intervencije nešto desi, šta ako je nasilnik iz tih institucija?“, postavlja pitanje Ignjatović.
Ivana Perić iz novosadskog SOS Ženskog centra godinama radi kao volonterka na SOS liniji. Ona kaže da je opstanak postojeće mreže koja je prepoznata među žrtvama je ključan, jer je reč o prvoj liniji odbrane.
„Pre će se žene javiti na ovakav broj, gde ne ostavljaju ime, ne ostavljaju podatke, mogu da daju lažno ime ako im je tako lakše, mogu da kažu da zovu za treću osobu, što se na kraju ispostavi u polovini slučajeva da je to zapravo za lične potrebe. Ovaj servis na ovaj način omogućuje da vidimo šta možemo njima da ponudimo, da li je to pravno savetovanje, psihološko savetovanje, sa njima zajedno da kreiramo šta im je potrebno u datom trenutku, to je važno“, ističe ona.
Aktivistkinja „Rekonstrukcije Ženskog Fonda“ Melanija Lojpur je tvrdi da ni postojeće državne usluge podrške nisu usaglašene.
„Ono što postoji kao sistem podrške u okviru državnih institucija, on mora da bude međusobno koordinisan. Ne možemo imati policiju ili socijalne radnike koji rade sa žrtvama a nisu dovoljno senzibilisani. Ne možemo dozvoliti da kada imate molbu žrtve da joj se pomogne, diskriminišu je oni koji su u prvim linijama podrške. Država ne može da reši problem otvaranjem nacionalnog SOS broja, ali može da pomogne tako što će koordinisati saradnju institucija“, rekla je ona.
Prema statističkim podacima svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, pokazuju podaci vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
(Norbert Šinković)
