Ne verujem da će odluka Angele Merkel da se po isteku mandata 2021. godine povuče sa mesta nemačke kancelarke uticati na proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, izjavio je Edvard Kukan, šef delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija (POSP).
„Mislim da je politički sistem u Nemačkoj takav da oni ne menjaju politiku sa odlaskom jednog političara, koliko god on dominantan bio. Ne mislim da će to negativno uticati na proces proširenja u ovom delu sveta“, rekao je Kukan u Beogradu, nakon završetka devetog sastanka POSP-a, na kojem su učestvovale delegacije parlamentaraca iz Srbije i Evropskog parlamenta.
Kukan, inače kopredsedavajući POSP-a, je ocenio da je Srbija napredovala na polju pridruživanja Evropskoj uniji, ali da i dalje treba mnogo toga uraditi kada je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a isto se odnosi i na medijske slobode.
„Događaju se tu dobri procesi, Vlada razgovara o novoj medijskoj strategiji, ali to dugo traje. Ono što je za nas još važnije jeste implementacija u praksi, bez odlaganja. Naši partneri zanju da je još mnogo toga potrebno uraditi, ali Srbija je na pravom putu“, izjavio je Kukan.
Šef srpske delegacije u POSK-u i drugi kopredsedavajući ovog tela, Vladimir Orlić, rekao je da je na kraju dvodnevnog sastanka u Beogradu usvojena deklaracija sa zaključcima, za koju su glasali svi parlamentarci iz Srbije, dok je šest evroparlamentaraca podržalo dokument, a jedan je bio uzdržan.
„U tim zaključcima Narodna skupština i Evropski parlament zajednički su pozdravili rezultate koje je ostvarila Srbija na planu evropskih integracija. Takođe smo zajednički pozvali da se otvaraju poglavlja onom dinamikom koja je definisana tehničkom pripremljenošću od strane Srbije“, rekao je Orlić.
Drugog dana sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU – Srbija, na dnevnom redu su, između ostalih, bili dijalog između Beograda i Prištine, spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, te pretpristupna pomoć Unije Srbiji.
U dijalogu Beograda i Prištine nema lakih rešenja i na kraju niko neće biti ni apsolutni pobednik, niti apsolutni gubitnik, rekao je na sastanku POSP-a Igor Šoltes, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo. On je dodao da mora postojati posebna obazrivost kod predloga koji uključuju razmenu teritorija:
„Mnogo razgovora i diskusija je bilo otvoreno povodom predloga predsednika Srbije i Kosova o razmeni teritorija, što je naravno prouzrokovalo dosta različitih komentara i u samom evropskom prostoru. Mislim da se svi slažemo da se u celoj Evropi, a i na Zapadnom Balkanu, pokazalo da ukoliko je etnički princip jedini princip rešavanja spora, to može prouzrokovati dosta ozbiljne posledice. Tako da to moramo imati u vidu prilikom rešavanja ovog problema“, rekao je Šoltes.
- Robert Kuper: Granice na Balkanu rešavati pojedinačno
- Kako je Srbija izgubila Kosovo?
- Zamrznuti u dijalogu
Parlamentarci iz redova vladajuće većine u Narodnoj skupštini Srbije istakli su da Srbija želi da postigne dogovor sa Kosovom, ali da druga strana nema volje da do toga dođe.
Ljubiša Stojmirović iz Srpske napredne stranke rekao je da bi ekonomska pomoć Evropske unije Zapadnom Balkanu mogla da pomogne normalizaciji odnosa u regionu:
„Pokušajte vi, dragi prijatelji iz Evropske unije, da malo više utičete na to da dođe do ekonomskog rasta na ovim područjima. Onog trenutka kada i Kosovo i Srbija budu zadovoljni svojim ekonomskim položajem, zaboraviće se mnogi problemi koji danas postoje. Evropska unija ima i snage i novca da uloži u ovaj region i da od njega napravi prostor koji će uskoro, nadam se, biti u EU i sa kojim će Unija biti zadovoljna“, kaže Stojmirović.
Kada je reč o bezbednosnoj politici, naprednjak Dragan Šormaz poručio je evroparlamentarcima koji su učestvovali na sastanku da je Srbija ovog meseca učestvovala u jednoj od najvećih terenskih vežbi sa NATO u oblasti upravljanja posledica vanrednih situacija. Dodao je da će Srbija nastaviti da bude kredibilni partner Evropske unije po pitanju bezbednosti.
„Mi imamo politiku vojne neutralnosti koju vodimo kao država, međutim, to ne znači da ne možemo da sarađujemo. Uostalom, mi smo već dali doprinos u nastajanju snaga Evropske unije. Srbija će i u narednom periodu uvek nastojati da bude deo evropskog bezbednosnog sistema“, rekao je Šormaz.
Evroparlamentarac Gunar Hukmark rekao je da Rusija trenutno predstavlja veliki bezbednosni izazov za evropske zemlje. Kao primere on navodi trovanje nakadašnjeg ruskog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u britanskom gradu Solzberiju marta ove godine, kao i brojne optužbe da su ruski hakeri učestvovali u sajber napadima. Stoga ovaj parlamentarac iz redova švedskih konzervativaca kaže da bi Srbija trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije:
„Iz ove perspektive mislim da je jako važno da se Srbija, kao i svi mi, uvidi ove pretnje. Rusija je jedan od faktora u vezi s kojim moramo imati zajedničku spoljnu politiku kako bismo zaštitili naš integritet. Ne samo teritorijalni integritet, već društveni integritet, integritet suverenih država. To naglašava potrebu jače evropske spoljne politike.“
Zajednički parlamentarni odbor osnovan je u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije i Srbije sa ciljem razmatranja svih aspekata odnosa između Srbije i Evropske unije, važnih političkih i ekonomskih pitanja u procesu evropskih integracija Srbije, a naročito pitanja sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Naredni deseti sastanak dve delegacije biće održan u martu 2019. godine u Strazburu.
