Delegacije Beograda i Prištine usvojile su procedure o primopredaji posmrtnih ostataka stradalih što bi po očekivanjima trebalo da pomogne potragu za licima nestalim tokom ratnih sukoba na Kosovu.
Dogovor je postignut na sednici Radne grupe za osobe koje se vode kao nestale, saopšteno je posle sastanka delegacija Srbije, Kosova i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu.
Šefovi delegacija učesnika, koje su predvodili Veljko Odalović, Ibrahim Makoli i Fabijen Burdije, saopštili su da očekuju da bi usvojene procedure trebalo da pomognu procesu pronalaženja nestalih.
Fabijen Burdije izjavio je novinarima posle sastanka da je u 2018. rešeno samo sedam slučajeva nestalih osoba.
„Danas 20 godina posle rata 6057 ljudi prijavljeni su Međunarodnom komitetu crvenog krsta kao nestali, a u vezi sa konfliktom na Kosovu. Njihove porodice žive u neizvesnosti, bez saznanja šta se dogodilo sa njihovim voljenima“, rekao je Burdije, iznoseći nadu da će dogovor Prištine i Beograda biti značajan za celinu procesa potrage za nestalima.
Arsim Gerdžaliju, iz Radne grupe za nestale Kosova, podsetio je da je pitanje nestalih ranije bilo u nadležnosti Ujedinjenih nacija, potom Euleks-a, a sada dve radne grupe. On se slaže da je broj identifikovanih mali, ali to objašnjava ili zasterilim ili pogrešnim informacijama:
“Od januara do oktobra otvorili smo oko pet lokacija na Kosovu u regionu Đakovice koje su kao rezultat imale mogućnost pronalaženja najmanje pet osoba. Čekamo na analize DNK od Međunarodnog komiteta za nestale osobe koji je sada prebačen u Hag. Otvorili smo lokacije i u regionu Podujeva i nije bilo rezultata, kao i u Gračanici, Kačanikui Skenderaju (Srbica) – takođe bez rezultata.”
Veljko Odalović, koji je predstavljao delegaciju Srbije, rekao je da su porodice čiji su članovi nestali sa pravom nezadovoljne:
„Ukupno 1647 lica sa prostora Kosova i Metohije se i danas vodi kao nestala. Informacije koje su nam neophodne za nova traženja su nešto što je naš zajednički apel. Ni jedan nesporazum kada je u pitanju traženje svih mogućih arhiva. I Priština traži da produbimo traženje u našim arhivama, mi tražimo da se produbimo arhive koje se nalaze u Prištini.“
Prema podacima nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo od sukoba na Kosovu 1998-1999. godine, 1.658 osoba vode se kao nestale. Od tog broja, više od 1.000 lica je albanske nacionalnosti, oko 540 su Srbi i nealbanci.
