Prilikom razgovora sa predsednikom Srbije u Beogradu Serž Bramerc, glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, izrazio je nezadovoljstvo nedostatkom regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina. Tu ocenu potvrđuju i naši sagovornici u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu a razloge vide u nedostatku političke volje i negiranju zločinca pa je vladajuća mantra „zločinci su njihovi, a naši heroji".
Saradnja, koja je neophodna, jer su često svedoci i dokazi u jednoj državi a počinioci u drugoj, ranije je bolje funkcionisala, kaže Višnja Šijačić iz Fonda za humanitarno pravo i iznosi dva primera.
Najpre, saradnja Državnog odvjetništva Republike Hrvatske i Tužilaštva za ratne zločine Srbije u predmetu Sotin (2015. godine osuđena su dvojica bivših pripadnika milicije i Teritorijalne odbrane za ubistvo 16 civila hrvatske nacionalnosti u naselju Sotin kod Vukovara na ukupno 24 godine zatvora).
Takođe, na predmetu Srebrenica - Kravica (u toku je proces u kome je osmorica optuženih za ubistvo 1.313 ljudi u selu Kravica kod Bratunca u Bosni i Hercegovini 1995.) zajedno su radili tužilaštva u Beogradu i u Sarajevu.
"Dakle, u prethodnim godinama smo videli intenzivniju saradnju čak i u pripremi pomenutih predmeta. Danas mi tu vrstu saradnje ne vidimo. Nakon što je Haški tribunal zatvorio svoja vrata krajem prošle godine, procesuiranje ratnih zločina je opalo. To se može videti i po broju podignutih optužnica. Regionalna saradnja sve manje funkcioniše", kaže Šijačić.
U BiH su i istrage i suđenja brža i efikasnija nego u Srbiji i Hrvatskoj, ocenjuje Vesna Teršelič iz zagrebačke nevladine organizacije Dokumenta. Ona pominje primere iz Srbije: suđenje za zločine u hrvatskom selu Lovas, počinjene pre 27 godina kada je ubijeno oko 70 meštana uglavnom hrvatske nacionalnost, nakon više od jedne decenije trajanja, letos je vraćeno na početak zbog proceduralnih razloga izazvanih upražnjenim mesto na čelu srpskog Tužilaštva.
"Veliki je problem što Tužilaštvo Srbije ne optužuje one koji su nadređeni, ne procesuira postupke po komandnoj odgovornosti kao i za zločine počinjene u logoru u Nišu, Stajićevu i drugim na teritoriji Srbije 1991. Zapravo, nema nikakvih pomaka i to je veliki problem", skreće pažnju Teršelič.
Gordana Tadić, vršiteljica dužnosti glavnog tužioca u Tužilaštvu BiH, na nedavnoj konferenciji u Sarajevu je izjavila da je BiH zainteresovana da se poboljša regionalna saradnja, pre svega zbog velikog broja osumnjičenih koji su iz BIH prebegli u Srbiju i Hrvatsku. Tadić je precizirala da je Tužilaštvo BiH dosad za ratne zločine optužilo više od 800 osoba, a ostalo je još oko 600 predmeta sa poznatim izvršiocima, oko 1.500 predmeta među kojima su oni u vezi sa ekshumacijom žrtava i još oko 600 drugih ratnih zločina.
U Udruženju za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK), saglasni su s ocenom glavnog tužioca Bramerca da situaciju u BiH otežava činjenica što se mnoge osobe koje su počinile ratni zločin u ovoj zemlji, sada nalaze u Srbiji ili Hrvatskoj.
Predsednik udruženja Edvin-Kanka Ćudić kaže da Srbija već duže vreme, od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, izbegava izručenje osoba za kojima je Haški tribunal pokazao interes, poput saradnika haškog osuđenika Vojislava Šešelja osumnjičenih zbog ometanja rada suda. Podsećamo, nadležnost za taj spor je prepuštena Srbiji gde se očekuje početak suđenja.
"Sa druge strane Veselin Šljivančanin (osuđeni ratni zločinac), Ljubiša Diković (donedavno načelnik Generalštaba Vojske Srbije, tokom sukoba na Kosovu krajem devedesetih komandovao 37. motorizovanom brigadom Vojske Jugoslavije) neke su od osoba koje su u Republici Srbiji okarakterisane kao heroji. A na isti način Ante Gotovina i Mladen Markač (hrvatski generali najpre osuđeni pa oslobođeni optužbi u Haškom tribunalu za zločine prilikom akcije Oluja) uživaju visoki položaj u Republici Hrvatskoj", kaže Čudić i zaključuje da u regionu ne postoji politička volja, niti moralni kapacitet političara, pa ni društva, da se suoči sa svojim zločinima.
Poseban problem su zločini počinjeni na Kosovu krajem 1999. godine. Merita Gaši, savetnica državnog tužioca Kosova izjavila je na pomenutom savetovanju u Sarajevu da Kosovo i Srbija nemaju nikakvu pravnu saradnju, jer Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.
"Oko 13.000 je žrtava ratnog sukoba na Kosovu. Žrtve su se umorile od iščekivanja i gube poverenje", kazala je Gaši.
Fond za humanitarno pravo je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije podnosio krivične prijave za zločine na Kosovu, ali u poslednjih nekoliko godina nije podignuta nijedna optužnica. Pred sudovima u Srbiji trenutno su samo dva predmeta koja se odnose na zločine na Kosovu.
"To je predmet Ćuška koji se odnosi na ubistvo oko 120 Albanaca u selima opštine Peć i za ubistvo u selu Trnje krajem marta 99. godine" rekla je za RSE Ivana Žanić iz Fonda.
Pitamo našu sagovornicu u Zagrebu šta je uzrok neefikasnosti, da li nedostatak političke volje u Srbiji i Hrvatskoj, da li to što je više od dve decenije nakon ratnih sukoba odnos prema ratnim zločinima ostao nepromenjen - „naši su heroji, a zločinci njihovi".
"Manje je interesa, a manji su i timovi. Dakle, imamo i problem volje za učinkovitim procesuiranjem ratnih zločina, a imamo i problem kapaciranosti", kaže Vesna Teršelič.
Edvin Kanka Ćudić se boji da zbog sveta toga ove generacije neće doživeti suočavanje s prošlošću, nego da to ostaje budućim generacijama u amanet.
Tužilaštva BiH, Srbije i Hrvatske su 2013. godine potpisala protokole koji omogućavaju slobodnu razmenu predmeta, istraga i dokumenata koji se tiču ratnih zločina. Naši sagovornici ocenjuju da je pravni okvir za saradnju sasvim dobar.
Facebook Forum