Petooktobarske političke promene, iako su omogućile raskid sa autoritarnim sistemom, nisu ispunile očekivanja građana o suštinski boljem životu – siže je stavova i tvrdnji iznetih tokom skupa mladih predstavnika političkih stranaka povodom osamnaeste godišnjice Petog oktobra, kada je u Srbiji okončana vladavina Slobodana Miloševića koga je na izborima porazila Demokratska opozicija Srbije (DOS).
U debati je ukupno bilo jedanaest učesnika koji su oktobra 2000. godine bili školskog uzrasta ili mlađi.
„Danas je demokratija punoletna. Ali mi je žao što ideja Petog oktobra nije preživela da postane punoletna. I to je ona suština o kojoj danas moramo da govorimo. Da li razmišljano o tome šta će ostati ovde? Hoće li neko ostati da živi, hoćemo li mi ostati ovde? Da li možemo, bar jednom u svom životu da mislimo na mir – bez obzira na to ko je na vlasti...“, upitao je kolege učesnike Nikola Stavrov iz Liberalno-demokratske partije (LDP), političke stranke nastale 2005. godine rascepom u Demokratskoj stranci (DS) (stožeru oktobarskih političkih promena) koju predvodi Čedomir Jovanović – nekadašnji potpredsednik Vlade čiji je premijer bio Zoran Đinđić ubijen u atentatu 12. marta 2003.
Dramatičniji stav, da su se vratile devedesete (period vladavine koalicije Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke upamćen po nemaštini, ratovima i uvedenim sankcijama Ujedinjenih nacija), zauzeo je Radovan Čejović iz podmlatka Demokratske stranke, čiji je Zoran Đinđić, bio predsednik. Čejović svoja saznanja, kao uostalom i drugi učesnici, kaže da zasniva na onome što je čuo od roditelja i čitao u medijima.
„Demokratiju danas u Srbiji vidim još u začetku. Imamo istu situaciju kao i pre da se cenzurišu mediji koji ne podržavaju politiku vladajuće stranke. I satanizaciju političkih organizacija i nevladinih organizacija – samo zato što trenutno ne odgovaraju vladajućoj partiji“, ustvrdio je Čejović, misleći na Srpsku naprednu stranku (SNS) predsednika Srbije Aleksandara Vučića čiji predstavnici, uprkos pozivu, nisu prisustvovali skupu.
SNS je, podsetimo nastala 2008, rascepom radikala haškog osuđenika Vojislava Šešelja – kada su ga napustili najbliži saradnici Tomislav Nikolić i aktuelni predsednik stranke i države Aleksandar Vučić.
Može vas interesovati: Trijumf SNS-a, debakl radikala i slab rezultat demokrata
Bio je međutim prisutan predstavnik manjeg partnera naprednjaka iz redova Socijalističke partije Srbije (SPS) SNS-a Todor Kuveljić. Predsednik te partije Slobodan Milošević, bio je ujedno i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, do oktobra 2000. godine. Nakon što je napustio vlast juna 2001, izručen je Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, gde mu je suđeno po optužnici za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. 2006. Milošević je, tokom suđenja, preminuo u pritvoru u Sheveningenu
Todor Kuveljić je, u debati, osporavao optužbe koje se stavljaju na teret bivšeg predsednika SPS-a– kao i procese vođene protiv njega pred međunarodnim sudom.
Može vas interesovati: Opet o Slobi
„Socijalistička vlast na čelu sa Miloševićem je izdržala sve pritiske. Zemlja je bila napadana sa svih strana, ali je bila samostalna i suverena. Danas nakon osamnaest godina jasno je da je Peti oktobar bio državni udar, iliti puč“, gledište je dvadeset dvogodišnjeg Kuveljića na period u kojem su se ratni sukobi vodili na teritorijama nekadašnjih republika bivše Jugoslavije, hiperinflaciju u kojoj je novac momentalno gubio vrednost, kao i nestašice najosnovnijih potrepština.
„To je lice države koja je bila pre Petog oktobra“, uzvratio je u jednoj od replika Nikola Stavrov, iz Liberalno demokratske partije - predstavniku SPS-a, stranke koja je 2008. bila potpisnica Deklaracije o pomirenju sa Demokratskom strankom.
„I nije tu pitanje ideologije ili stranke. To je pitanje zdravog razuma. Šta je bilo ’99? Jesmo li izvukli neku pouku iz NATO bombardovanja? Ko je bombardovan do tada u svetu kao mi? To je bio samo pokazatelj da će iza nas ostati grobovi koji će i najglupljeg opominjati kako prolaze oni koji se ne prilagode“, rekao je Stavrov.
Nekoliko učesnika debate govorilo je i o atentatu u kome je ubijen premijer Vlade Srbije Zoran Đinđić. Posledica je to bila, kako je ustvrdio Srđan Marković iz Socijaldemokratske stranke Srbije (nastale iz Demokratske stranke izdvajanjem frakcije koju je predvodio bivši predsednik Srbije Boris Tadić 2014. godine), sistema koji nije u potpunosti demontiran.
„Kad je Đinđić ubijen, ubijen je zbog prethodnog režima. Zato smo Petog oktobra izašli – da se te stvari ne bi dešavale. Te stvari su nastavile da se dešavaju. Mi smo imali paralelne strukture Državne bezbednosti koje su vodile državu i dalje. I danas se oni vraćaju: Ćuruvijine ubice (Slavko Ćuruvija, novinar ubijen 1999. ispred zgrade u kojoj je živeo u toku je suđenje četvorici optuženih bivših pripadnika DB-a za njegovo ubistvo – od kojih je jedan u bekstvu) će sad da oslobode. I šta se dešava? Samo gledamo prolazi...“, kaže Marković.
Prošla su bez ikakvog učinka i obećanja o lustraciji kadrova bivše vlasti koji su nezakonito ili nečasno obavljali svoj posao, ili pak donošenja Zakona o poreklu imovine – što su bila neka od najznačajnijih postizbornih očekivanja građana.
„Period od 2003.-2004. godine se nije ispostavio kao period u kome je uspostavljeno ono stanje koje je bilo očekivano prilikom tog protesta. Videli smo da ta politička elita nije dorasla tom poduhvatu“, objašnjava Zdravko Veselinov, mlada snaga Demokratske stranke Srbije (DSS) – izuzimajući međutim iz svoje ocene nekadašnjeg predsednika i premijera Srbije, kao i lidera DSS-a Vojislava Koštunicu.
Recept za budućnost i život u uređenijoj zemlji ponudio je Nikola Stavrov iz Liberalno demokratske partije.
„Moramo ponekad da pronađemo taj lični motiv i emociju zbog čega se bavimo ovime čime se bavimo. Bar delić one emocije koju su imali ljudi Petog oktobra i mislim da samo tako možemo da sledimo tu ideju koju smo već jednom ubili i ubijamo je svakog dana. Da budemo odgovorni za ono što radimo i kao stranke i kao pojedinci. Pored sreće da imamo i malo pameti koju nikad nismo imali“, rekao je Stavrov.
Debatu u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju organizovala je Krovna organizacija mladih Srbije. Osim pomenutih partija učesnici su bili i predstavnici desničarskog pokreta „Dveri“, pokreta „Dosta je bilo“, Narodne stranke, Nove stranke, Srpske radikalne stranke i Levice Srbije.
Facebook Forum