U Srbiji trenutno živi skoro 200 hiljada (199. 584) interno raseljenih sa Kosova, navodi se u istraživanju Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije.
Od tog broja, skoro 70 hiljada (68 514) ljudi je „u stanju potrebe“, što znači da nemaju odgovarajuće stambeno rešenje, nemaju posao ili su im prihodi ispod nivoa socijalne stigurnosti, rekla je zamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović.
Prema istraživanju, većinu interno raseljenih čine Romi, koji su ujedno i najugroženiji. Manje od 10 posto od ukupnog broja interno raseljenih ima sopstveni smeštaj, dok su više od polovine njih podstanari ili stanuju kod rođaka ili prijatelja. Čak 5 500 porodica živi u neuslovnom smeštaju, navodi Nataša Milanović iz Komesarijata za izbeglice.
„Skoro trećina nema nikakvo zaposlenje, iako je većina ove populacije u radno aktivnom dobu, odnosno od 19 do 59 godina starosti. Preko 73 posto domaćinstava ima ukupna prosečna primanja manja od 300 eura, a prosečni mesečni prihod po domaćinstvu je 169 eura, odnosno 35 eura po članu porodice“, rekla je Milanović.
Skoro 50 odsto ljudi odlučuje se za građevinski materijal kao pomoć u rešavanju stambenog problema, njih 20 odsto za seosko domaćinstvo, 19,5 posto za stanove u zakup, a 10,5 odsto porodica bi se preselilo u stanove za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima, navodi se u istraživanju.
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder izjavio je da je u poslednjih nekoliko godina uloženo mnogo zajedničkih napora da se zatvore kolektivni centri. Ipak, ukazuje da skoro 20 godina nakon raseljavanja, skoro 69 hiljada ljudi još treba pomoć.
„Iako UNHCR i drugi nastavljaju da budu uključeni kako bi olakšali dobrovoljni povratak na Kosovo, broj onih koji se vraćaju je veoma, veoma mali i nastavlja da se smanjuje. To znači da moramo da pojačamo napore, ne samo kada se radi o povratku, već i kada se radi o situaciji u kojoj se nalazi svih 199 hiljada interno raseljenih, a naročito onih 68 514 koji su i dalje u potrebi“, rekao je Šoder.
Kako se navodi u istraživanju Komesarijata, samo 7 posto ljudi razmišlja o povratku na Kosovo, a glavni preduslovi koje navode su bezbednost i obnova i povraćaj imovine.
Ivana Anić Ćurko iz Komesarijata za izbeglice kaže da su sredstva kojima raspolažu za pomoć ovim ljudima ograničena.
„Mi možemo da obezbednimo rešenje za 300, 350 porodica. A ako kažemo da sada imamo ovoliko ugroženih porodica, konkretno interno raseljenih Roma, to vam je oko 16 hiljada porodica. Dakle, ovim tempom, mi to možemo da radimo nekih 55 godina“, navodi ona.
(Iva Martinović)
