IT stručnjaci iz Srbije veoma su traženi na Zapadu, a jedan startup iz Niša kupila je nedavno vodeća svetska softverska kompanija za čak 165 miliona evra. Uz to, informacione tehnologije su ove i prošle godine među najuspešnijim izvoznim artiklima Srbije, što su zabeležili i ugledni zapadni mediji.
"Ja kao programer vam kažem da naši ljudi stvarno po izuzetno privlačnim cenama za zapadno tržište pružaju mnogo mozga. Ovo je stvarno nova srpska malina".
Iza ove ocene mladog IT stručnjaka Ivana Đolića stoje ubedljivi argumenti.
Posle Matematičke gimnazije u Beogradu završio je Elektrotehnički fakultet, a onda i magistrirao na Ekonomskom. Osnovao je IT kompaniju pre 15 godina, a u poslednjih nekoliko godina firma je fokusirana prema inostranstvu.
"Kolega iz Slovenije i ja vodimo kompaniju ADACTA BEOGRAD. Za četiri-pet godina smo je sa nekih 30 podigli na 100 zaposlenih. Od prošle godine nam je najveća stopa rasta bila u uslugama koje se pružaju zapadnoj Evropi. Ono što nam je predstavljalo najveći rast jeste to što se zove outsourcing, odnosno, pružanje naših ljudi da rade projekte koji stižu iz inostranstva", kaže Đolić za RSE.
Srbija mora uhvatiti digitalni i informatički priključak na svet, inače joj nema opstanka, često ističu najviši državni zvaničnici. Vođen tim saznanjem, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je svojim domaćinima tokom posete Kini da očekuje pomoć u inovativnim tehnologijama.
"Oko ulaska u ceo proces koji bi jedna mala zemlja, Srbija, mogla da prati, tu nam je potrebna pomoć Kine - u inovativnim tehnologijama, modernim tehnologijama, u robotizaciji društva. Mi ćemo se pripremiti, poslati nekoliko timova ovde i videti šta je to gde bismo mi mogli da dobijemo nekakvo učešće i da dodatno sačuvamo pamet naše mladosti u Srbiji", rekao je Vučić.
Ubrzanu digitalizaciju Srbije započela je pre nekoliko godina premijerka Ana Brnabić, koja je i pre mesec dana istakla da je to jedan od ključnih prioriteta Vlade.
"Mi na našem fakultetu već 30 godina radimo tehnologije koje su sada popularne i koje u suštini čine industriju '4.0' - veštačku inteligenciju, obradu podataka, pa nadalje", kaže za RSE Boško Nikolić, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, koji kaže i da je poslednjih godina primetna veća podrška države u pogledu inovativnih delatnosti, primene informatike i informacionih tehnologija.
U Srbiji već postoje IT kompanije koje su se probile u svetu, poput firme FRAME iz Niša.
U reformi fakulteta, navodi Nikolić, insistiralo se na tome kako studenti u praksi mogu da primene svoja teorijska znanja. Ističe da je nekoliko najuspešnijih kompanija u zemlji nastalo zahvaljujući studentima Elektrotehničkog fakulteta. Ipak, mladi posle osnovnih studija još uvek odlaze u inostranstvo na usavršavanje. Izazov je, kaže Nikolić, stvoriti im uslove da se vrate u zemlju:
"Time ova država može da krene napred - da im pružimo uslove da mogu da se vrate, osnivaju svoje firme, startupove i da primene ono što su naučili tamo", konstatuje Nikolić.
U Srbiji već postoje IT kompanije koje su se probile u svetu, kaže Boško Nikolić, navodeći primer firme FRAME iz Niša, osnovane 2012, koju je ove godine za čak 165 miliona dolara kupila američka softverska kompanija Nutanix, jedan od globalnih lidera u platformama za cloud, computing i za operativne sisteme. To je i najveća javno poznata akvizicija za jedan startup iz Srbije.
"Firmu je osnovao kolega Nikola Božinović, koji je završio Elektrotehnički fakultet u Nišu, masters i doktorske studije u Americi, a onda je ovde osnovao firmu FRAME i 70-80 posto zaposlenih u njoj čine studenti koji su diplomirali na Elektrotehničkom fakultetu", ponosno ističe profesor Nikolić.
A Ivan Đolić, vlasnik IT kompanije ADACTA, ilustruje kolika je u inostranstvu potražnja za srpskim IT stručnjacima.
"Na Zapadu je tolika potreba za takvim kadrovima da oni uopšte više ne proveravaju kvalitet nego im je lakše da krenu sa vama, pa ako se ispostavi da ste loši, onda će prekinuti saradnju, a ako ne onda će nastaviti. Toliko je velika potražnja", kaže Đolić.
A što se tiče podrške države razvoju IT sektora, ovako razmišlja:
"Ja ne znam koji su to aparati države kojima ona može da potpomogne ovakve stvari, ali ovo je stvarno srpski dijamant i ovo je nešto što stvarno može da nas postavi jako visoko na toj ekonomskoj lestvici sveta."
Vredan pažnje je podatak da je izvoz informacione tehnologije doneo Srbiji samo u prvoj polovini ove godine milijardu evra, u poređenju sa oko 900 miliona evra u 2017. godini, čime se IT svrstao u prva tri izvozna sektora, pored automobilske industrije i poljoprivrede. Na tu činjenicu ukazala je nedavno i agencija Rojters. Srbija, iako mali igrač u svetskim i zapadnoevropskim okvirima, sada generiše 10 odsto BDP-a od informacionih tehnologija, primetila je britanska agencija, čiji je tekst potom preuzeo ugledni Njujork tajms.
Facebook Forum