Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je da bi cilj Evropske unije trebalo da bude da Kosovo i Srbija postignu dogovor do sredine 2019. godine. U intervjuu makedonskoj agenciji MIA, Han je naveo da "treba omogućiti da dve strane uđu u pregovore otvorenim pristupom, ali da rešenje ne sme da bude na račun drugih", te dodao da bi "krajnji deo slagalice" mogla da bude i razmena teritorija.
Prethodno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi deo bilo kakvog sporazuma sa Kosovom, trebalo da uključuje i jasne garancije da će Srbija biti članica Unije 2025. godine.
Na tu Vučićevu izjavu, portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič odgovara da su kriterijumi za prijem jasno definisani, te da je ključ za njihovo ispunjavanje u rukama Srbije.
Pre prijema u Evropsku uniju Srbija mora da ispuni jasno definisane kriterijume i da nastavi rad na sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Maja Kocijančič.
"Evropska komisija je Strategijom za Zapadni Balkan opredelila indikativni datum, ali je jasno rekla da kriterijumi moraju da budu ispunjeni. To je ključ koji u rukama ima samo Srbija. Dakle, Srbija je ta koja mora da uradi ono što je potrebno za napredak u procesu proširenja. Takođe, jasno je opredeljeno i da se mora nastaviti rad na sporazumu između Beograda i Prištine za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa. Taj rad je ovde u toku i mi smo bili jasni kakva su naša očekivanja", podvlači Kocijančič.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu za Rojters izjavio da bi Srbija trebalo da dobije jasne garancije da će se 2025. godine priključiti Evropskoj uniji, kao deo bilo kakvog dogovora sa susednim Kosovom, koji bi trasirao put obema stranama za članstvo u bloku.
"Ako ikada postignemo dogovor (sa Prištinom), to bi trebalo da bude sveobuhvatan dogovor koji ne bi uključivao samo odnose između nas i Albanaca na Kosovu, već bi trebalo da uključuje i rešenje našeg puta ka EU i daljeg ekonomskog napretka", rekao je Vučić.
Dragiša Mijačić, direktor nevladinog Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i član Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, platforme u okviru koje se vodi dijalog između predstavnika vlade i civilnog društva o temama koje se tiču pristupanja Srbije EU, ocenjuje da se traže različiti modaliteti konačnog rešenja za pitanje odnosa Srbije i Kosova, te da Aleksandar Vučić trenutno trguje.
"U toj trgovini, jedna od stvari je vezana za članstvo u Evropskoj uniji. Vučić ovom porukom na različite načine pokušava da vidi koje su opcije, šta Srbija može da dobije da bi mogla da napravi sledeći korak u normalizaciji ili u priznavanju Kosova. On je više puta naglasio da Srbija ne može da izađe kao totalni gubitnik. Čuli smo i od njega, i od nekih drugih zvaničnika izvršne vlasti da je dobitak Srbije makar metar kosovske teritorije. Možda sa ovim sada kaže – ako nije dobitak metar kosovske teritorije, onda jeste članstvo u EU. On nečim mora da zadovolji srpsku javnost", navodi Mijačić.
Na Vučićevu poruku nadovezao se i predsednik skupštinskog odbora za Kosovo Milovan Drecun, koji je rekao da bi "čvrste garancije za ulazak Srbije u Evropsku uniju predstavljale snažnu potvrdu i verifikaciju sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine".
"Čvrste garancije za članstvo u EU, nakon što ispregovaramo poglavlja, je nešto što garantuje da će sporazum o normalizaciji odnosa biti realizovan i dugoročno održiv. Takva garancija predstavljala i evropski napredak samog Kosova", rekao je Drecun za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Na pitanje da li su ovakve poruke prejake, i mogu li se čitati kao neka vrsta ucene, Dragiša Mijačić odgovara odrečno, ali podvlači da Srbija pre članstva u EU mora da sprovede unutrašnje reforme.
"Mislim da je ovo odlična poruka i da Srbija ne treba da napravi nijedan korak, nijedan ustupak prema Kosovu bez jasnih garancija da treba da uđe u Evropsku uniju. Ali svakako uslov mora da ostane i zadovoljavanje unutrašnjih reformi koje su nama kao društvu neophodne i da ne bude da je Srbija ušla u Evropsku uniju samo zato što je priznala Kosovo", kaže on.
Pojedini lideri evropskih zemalja poručivali su da sada nije vreme za prijem novih članica. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u aprilu da želi da učvrsti Zapadni Balkan uz evropski projekat, ali da Evropska unija ne treba da prima nove članice dok se dublje ne integriše i ne sprovede reforme.
"Vučić je ovim poslao dobru poruku i zato što je Evropska unija u takvoj krizi da niko i ne razmišlja o tome da primi Srbiju. Kada on kaže – mi ćemo da rešimo pitanje Kosova, ali vi nas ubacite, a zna da je to u ovom trenutku nemoguće, onda to može da se čita i na način da nema rešenja u nekom narednom periodu. Mislim da na ovaj način Vučić prosto reaguje. Nemam informacija iz njegovog tima, ali verujem da on prosto gura u tom pravcu da bi se napravio neki ustupak prema Srbiji", dodaje Mijačić.
I sam predsednik Srbije za Rojters navodi da bi "zbog različitih mišljenja", moglo proći i deset godina dok Beograd i Priština ne postignu sporazum.
"Ponekad se osmehujem kada čujem da ljudi pojednostavljuju stvari i kažu da se dogovor svodi na - daću vam tri sela i dobiću šest sela (zauzvrat)", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije odbio je prošle nedelje (7. septembra) da se u Briselu sastane sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, i napustio Brisel. Razloge je novinarima preneo šef Kancelarije za Kosovo Marko Đurić koji je vlasti u Prištini, pored ostalog, optužio za pokušaje "da se Vučiću zabrani da poseti jezero Gazivode i sever Kosova".
Na Kosovo (i Gazivode), Vučić je ipak otišao, a šefica evropske diplomatije Federika Mogerini najavila je novu rundu dijaloga. Ona je danas izjavila da i dalje veruje da je sporazum Srbije i Kosova o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa moguć.
Facebook Forum