Članovi četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika u Srbiji i ovu školsku godinu danas su počeli štrajkom i skraćivanjem časova na 30 minuta. Kako je najavljeno časovi će, pored prvog školskog dana, biti skraćivani i 11, 19. i 27. septembra.
Sindikalci su u petak 31. avgusta održali protest "Pravda ispred para", nezadovoljni zakonskim rešenjima za raspoređivanje u platne grupe i razrede.
Ministar prosvete u Vladi Srbije Mladen Šarčević izjavio da prosvetnim radnicima koji štrajkuju neće biti smanjene plate, zato što je štrajk od pola sata u zakonskim okvirima.
"Štrajk od 30 minuta je u zakonskim okvirima kojim mogu da iskažu svoj stav i nemam nameru da nikome smanjujem platu. Ovoga puta mislim da je ta stav legitiman, jer govorimo o važnim temama. Ne kažem da i ja ne bih isto uradio da sam na njihovoj strani, ali sa ovog aspekta mogu da poručim da je država spremna na razgovore i nema potrebe da se pravi loša priča, jer je najavljeno povećanje plata", kazao je ministar za izdanje dnevnika "Danas" o ponedeljka.
Vesna Jerotić, profesorka razredne nastave u jednoj školi u Čačku, 120 kilometara jugozapadno od Beograda, kaže da su prosvetni radnici, sudeći po predlogu platnih grupa i razreda, kao i trenutnom socijalnom položaju, skrajnuti na društvenu marginu.
"Platni razredi su degradirajući, a naš socijalni položaj ponižavajući. Vlasti uporno pokušavaju da ubede javnost da je naša plata iznad republičkog proseka, a verujte i on je ponižavajući u odnosu na potrošačku korpu. Mi smatramo da bi bilo pošteno i pravedno da fakultetski obrazovan profesor bude isto vrednovan i nagrađen u platnom razredu kao i lekar opšte prakse, početnik bez specijalizacije. Pošto država ignoriše naše višemesečne apele, prinuđeni smo da se štrajkom borimo za mesto u platnim grupama", kaže Vesna Jerotić.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, ističe da su uzroci nezadovoljstva prosvetnih radnika višestruki, od neprimereno malih plata do odnosa države prema njima, ali da je na početku nove školske godine, u prvi plan izbio problem platnih grupa i razreda, čija se primena očekuje vrlo brzo.
Prema njenim rečima, početna plata fakultetski obrazovanog profesora je nešto manja od 50.000 dinara (oko 400 evra), a sa 58.000 (blizu 500 evra) se odlazi u penziju što je znatno manje od, kako ističe, virtuelne plate od 67.000 dinara (oko 550 evra), s kojom vlasti dezinformišu javnost.
Uprkos tome, kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), ovoga puta su se odlučili da moto njihovog protesta bude "Pravda ispred para", jer će prema predloženoj uredbi o sistemu platnih grupa i razreda, njihova struka biti profesionalno i finansijski trajno marginalizovana.
"Pravda bi bila da taj kolač koji država deli bude ravnomerno raspodeljen, a ne uvek nekima više, a prosveti uvek manje pod izgovorom da nas ima mnogo. Ova situacija je neodrživa i samo pokazuje koliko su prosvetni radnici u njoj skrajnuti iz svake ozbiljne, čak mogu reći prijateljske priče. Očigledno je da država jedno priča a drugo radi i uprkos tome što vlast stalno ističe da joj je prosveta prioritet, u praksi je situacija potpuno drugačija, a na osnovu poteza koje povlači očigledno je da ne brine mnogo za svoje vaspitače, učitelje i profesore", kaže Janković.
Ona dodaje da se sindikati već četvrt veka uporno bore za bolji standard svojih članova, ali da država sve to vreme vešto izbegava da ispuni njihove zahteve, zbog čega početak svake nove školske godine prati štrajk prosvetara.
Prema novom sistemu vrednovanja, prosvetni radnici su svrstani u treći razred osme grupe, sa navodnom mogućnošću napredovanja kroz platne grupe i razrede, dok oni traže da budu pozicionirani u devetoj platnoj grupi.
Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, na osnovu iskustva iz Slovenije koja već osam godina primenjuje Zakon o platnim grupama i razredima, tvrdi da je prelazak iz jedne u drugu grupu nemoguć, što znači da će na izvestan način plate prosvetnih radnika biti fiksirane.
Ona za RSE kaže da država dosta novca ulaže u prosvetu, ali da ne vodi dovoljno računa o zaposlenima.
"Ulaže se u obrazovanje, ali se ne ulaže u ljude koji su nosioci celog tog procesa, a najveći paradoks je što su upravo ljudi sa sedmim stepenom stručnosti koji rade u nastavi i koji su nosioci celog tog procesa tako nisko rangirani", kaže Ilić i dodaje da po predloženom sistemu platnih grupa i razreda nema nikakve nade da će se to stanje promeniti.
"Ljudi, kojima će po tom predlogu plate biti fiksirane, provešće ceo svoj radni vek boreći se da klimavim stepenicama za napredovanje u službi preskoče poneki razred, ali da pređu u drugu grupu ne mogu, uprkos dodatno stečenim znanjima i kompetencijama", kaže ona.
Međutim, Miloš Blagojević iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za odnose sa sindikatima, ističe da su pregovori o platnim grupama i razredima još uvek u toku i da se veoma ozbiljno analizira zahtev sindikata da prosvetari budu premešteni iz osme u devetu grupu.
On za RSE kaže da prosvetni radnici nemaju razloga za strah od uvođenja novog načina vrednovanja, tim pre što im sadašnje plate neće biti ugrožene.
"Ono što je sigurno plate neće biti manje, a spominje se i povećanje plata. Ministar (Mladen Šarčević) je već najavio da će biti vođeni razgovori o povećanju plata u prosveti i ja se iskreno nadam da svi zaposleni u prosveti mogu očekivati povećanje plata do kraja ove ili početkom sledeće godine. Uvođenje platnih grupa i razreda poslužiće kao osnova za pravljenje sistema vrednovanja rada nastavnika, jer želimo da napravimo sistem koji će nagraditi najbolje nastavnike i omogućiti im napredovanje kroz platne grupe i razrede, a samim tim i veću platu", kaže Blagojević.
Prema očekivanjima u Ministarstvu, novi pravilnik o platnim grupama i razredima trebalo bi da bude završen do kraja septembra kada će se konačno znati u koju grupu će biti svrstani prosvetni radnici, a do tada će i sindikati zaposlenih u prosveti biti u punoj pripravnosti i jednom nedeljno organizovati štrajkove sa skraćivanjem časova na 30 minuta.
Facebook Forum