Potpisivanje pravno-obavezujućeg dokumenta sa Kosovom podrazumeva promenu Ustava Srbije, potvrđuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).
Uprkos tome, ni u Vladi, ni u Kancelariji za Kosovo, ni u Skupštini Srbije nema informacija da se iko time bavi.
Ministarstvo pravde, kako je za RSE pismeno saopšteno, bavi se ustavnim amandmanima isključivo vezanim za pravosuđe. Iz Vlade Srbije je za RSE rečeno da se niko promenom Ustava u vezi sa Kosovom ne bavi, dok je iz Kancelarije za Kosovo odgovor izostao.
I dalje je u zvaničnom rečniku srpskih zvaničnika Kosovo "južna srpska pokrajina", iako to, faktički, skoro dvadeset godina nije.
Po sadašnjem Ustavu, Kosovo je deo Srbije a granice nakon 1999. godine, od kada institucije države Srbije nisu prisutne na teritoriji Kosova, nazivaju se administrativnim. Svaka promena iziskuje i promenu Ustava Srbije.
Gordana Čomić, potpredsednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kaže da ne zna da se neka institucija ili stručni tim bavi ustavnim odredbama o Kosovu.
"To nije tema ni u našoj domaćoj javnosti, ni u evropskoj javnosti, ni u partnerskim mestima gde se odlučuje, kao što su Moskva ili Vašington. Ustav i preambula nigde i nikome nisu tema", kaže Čomić.
Ipak, posla će, kako objašnjavaju sagovornici RSE, biti.
Iz Ustava se mora izbrisati Kosovo, ako se utvrđuju granice sa Srbijom, kaže Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava iz Beograda.
"Razgraničenje, u smislu priznavanja državne samostalnosti Kosovu, nikako ne bi moglo da se izvede bez promene Ustava. Najpre onaj deo u kome stoji da Republika Srbija ima u svom sastavu dve autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. I preambula Ustava bi morala da pretrpi promene, budući da ona stvara državnim organima određene obaveze u vezi sa Kosovom i Metohijom", objašnjava Milosavljević postupak.
U Ustavu Srbije donetom 2006. godine Kosovo se izričito pominje tri puta. Najpre u preambuli, zatim u članovima o teritorijalnoj organizaciji u kojima se definiše položaj autonomnih pokrajina. Preambula u kojoj se pominje Kosovo, nije obavezujući deo Ustava.
Ustav Srbije: Preambula
Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose.
Da li preambulu treba menjati ili potpuno izbrisati, postoje različiti stavovi u stručnoj javnosti.
U normativnom delu Ustava, Kosovo se mora brisati, kaže i Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
"Mora da se iz zakona Srbije i ustavnog sistema isključi reč Kosovo. Sve u svemu, nema puno promena u samom tekstu Ustava iz 2006. godine", ističe Janjić.
Razgraničenje sa Kosovom, o kome govore kao o mogućem rešenju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, podrazumeva utvrđivanje granica sa Kosovom.
U članu 8 Ustava se ističe da je teritorija Srbije "jedinstvena i nedeljiva", a granica je "nepovrediva".
Utvrđivanje granica nije deo Ustava. One se utvrđuju međunarodnim ugovorima i preciziraju se mešovitim komisijama ako nema većih sporova, precizira Janjić.
"I kada se to utvrdi, kada se taj sporazum potvrdi, ne samo potpisom Tačija i Vučića u Evropskoj uniji (Hašim Tači, predsednik Kosova, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije), nego i verifikacijom kroz Generalnu Skupštinu Ujedinjenih nacija (UN), dakle, kad se to verifikuje, to znači da više neće važiti Rezolucija UN 1244 (Rezolucija Saveta bezbednosti, usvojena 10. juna 1999. godine kojom je odobreno međunarodno vojno i civilno prisustvo u Saveznoj republici Jugoslaviji uspostavljanje Privremene administrativne misija OUN na Kosovu - UNMIK, prim, red.). Onda se mora pristupiti procesu demarkacije. Demarkacija je procedura koja se ne definiše Ustavom, ona je međunarodnim normama definisana i više je tehnička radnja za vlade Kosova i Srbije", objašnjava Janjić.
Član 182 Ustava Srbije
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom.
Razgraničenje sa Kosovom, ma šta ono podrazumevalo, obavlja se po ustavom utvrđenoj proceduri, kaže profesor Bogoljub Milosavljević. Donosi se odluka dvotrećinskom većinom glasova u Narodnoj skupštini a potvrđuje na referendumu.
Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima sa EU podrazumeva da se sva otvorena pitanja između Kosova i Srbije definišu pre ulaska u EU, podseća dalje Milosavljević.
I prihvatanje Srbije da Kosovo dobije stolicu u UN-u podrazumeva da se ne osporava status Kosova kao nezavisne države, što znači utvrđivanje međusobne granice, kaže profesor Milosavljević i iznosi primer kada se od tog principa odustalo. Kipar je primljen u EU iako ima nerešene teritorijalne sporove. Deo njene teritorije je pod suverenitetom druge vlasti.
Ipak, profesor Milosavljević se oprezno ograđuje.
"Sve to bismo mogli da znamo onog časa kada budemo u stanju da vidimo takozvani pravno-obavezujući akt, kakva se rešenja predviđaju – da li se eventualno radi o nekakvom razgraničenju po sadašnjoj administrativnoj granici ili se eventualno radi o nekakvom menjanju administrativne granice", reči su Milosavljevića.
Član 203 Ustava Srbije
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština. Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Aleksandar Vučić se, preuzimajući predsedničku dužnost u Skupštini Srbije 31. maja 2017. godine, zakleo:
"Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti."
Mišljenja analitičara:
- Insistiranje zvaničnog Beograda na podeli Kosova, protiv čega se jasno deklarisala Nemačka, moglo bi odvesti Srbiju u izolaciju – kaže izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Izabela Kisić.
- Nema jasnih dokaza o tome da SAD podržavaju ideju podele Kosova, o čemu kosovski i srpski zvaničnici sve češće otvoreno govore – ističe Danijel Server (Daniel Serwer), ekspert za balkanska pitanja i profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
Mišljenja meštana srpskih sela u Preševu i albanskih sela na severu Kosova o scenarijima podele Kosova:
Iz kolumne 'Post Scriptum' Dragana Štavljanina:
"Srbi i Albanci nakon viševekovnih međusobnih predrasuda i sukoba, ne mogu postići istorijski sporazum gledajući se i dalje "preko nišana" – ko će koga nadmudriti odnosno ko će više dobiti a ko izgubiti – ili razgraničenjem koje će ličiti na podizanje kineskog zida između dva naroda.
Jedini put je promena percepcije tako što će jedni druge doživljavati kao partnere ka zajedničkom cilju. Ukoliko se to ne desi, oba naroda će biti osuđena na začarani krug podozrenja, sukoba i civilizacijskog propadanja." Celi tekst pročitajte OVDE
Pročitajte i ovo:
Facebook Forum