Bivši američki diplomata i stručnjak za Balkan Džejms Huper (James Hooper) smatra da bi konačan sporazum Kosova i Srbije trebao da, u pozitivnom smislu, promeni odnos Kosova sa SAD-om i EU. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa on navodi da je regulisanje odnosa Kosova i Srbije važno za stabilnost regiona, ali da u to treba da se uključi i međunarodna zajednica.
Hooper međutim naglašava da SAD danas nisu one Sjedinjene Države koje su bile krajem ’90-tih godina.
On dodaje da ukoliko Kosovo ne dobije stolicu u UN-u na osnovu konačnog briselskog sporazuma, male su šanse za postizanjem sporazuma. Takođe, naglašava da kosovski predsednik Hašim Tači treba dobro da utvrdi da li Srbija može da spreči destruktivnu ulogu Rusije na Balkanu.
RSE: Predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić su, i pored sumnji da li za to imaju mandat ili ne, govorili o ideji o promeni granice. Njihov naziv za to se razlikuje, za jednog to je "korekcija granice", za drugog "razgraničenje", ali u principu obojica govore o promeni granica. Koliko su danas takve ideje opasne?
Hooper: Želeo bih da upozorim da narod Kosova treba da gleda na ovo iz perspektive tako da ove razgovore procene "hladne glave", jakim ali kontrolisanim nervima i bez emocija. Mislim da je jako važno da sačekamo rezultate ovih razgovora. Evo zašto.
Dok je ovo projektovano kao rasprava o granicama, bilo da se radi o delimitaciji, korekciji ili podeli, ono što zaista jeste to je rasprava o sporazumu koji bi trebalo da promeni odnos Kosova sa SAD-om i Evropom, i to u pozitivnom smislu, da poboljša odnose. Ne radi se samo o odnosima Kosova i Srbije. Prema tome, zaista želim da pošaljem poruku da narod Kosova treba oprezno da razmisli o tome, jer se radi o budućim odnosima sa SAD-om i Evropom.
RSE: Mnogi kažu da se granica između Kosova i Srbije ne može promeniti a bez uticaja na BiH i Makedoniju. Kakav rizik zapravo postoji od toga?
Hooper: Mislim da postoji širok rizik da će promena granice između Kosova i Srbije moći da utiče na Bosnu i Makedoniju, i zato je tako važno da se na ovo pitanje gleda iz jedne šire perspektive. Međunarodna zajednica treba da bude uključena. Veoma je važno da međunarodna zajednica pokaže posvećenost rezultatu, tome o čemu će se postići dogovor. Možda dogovora i neće biti, ili dogovor će biti nešto manje od onoga oko čega ljudi brinu. Ali, za stabilnost regiona veoma je važno da međunarodna zajednica na ovo pitanje gleda iz šire perspektive. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države trebaju da gledaju na ove razgovore kao na restabilizaciju Balkana. Situacija u Bosni nije stabilna u više aspekata, i uvek postoji zabrinutost oko Makedonije. Međunarodna zajednica treba da bude deo stabilizacije regiona i ka tome, delimično, idu ovi razgovori, na indirektan način. To takođe treba da predstavlja zabrinutost kosovskom rukovodstvu, tokom ovih razgovora i pregovora.
RSE: London i Berlin su jasno naglasili da su protiv bilo kakvog pomeranja granice, Vašington je pak imao nešto mekšu poziciju, pozivajući obe strane na fleksibilnost i kreativnost. Kako gledate na to?
Hooper: Mislim da Vašington sigurno ima drugačiji pogled na ovo pitanje od Berlina i Londona. Zato narod Kosova treba dobro da shvati da Sjedinjene Države danas nisu Sjedinjene Države iz 1998. – 1999. ili 2000. Situacija se promenila. Koliko vidim, to ukazuje na poteškoće da Kosovo bude mala država u nestabilnom regionu. Ovih dana je veoma rizično za Kosovo da ide ka budućnosti sa susedom kao što je neprijateljska Srbija. Ublažavanje tog neprijateljstva Srbije je važno za Kosovo.
Zapamtite da je put kojim je krenulo Kosovo u regionu ispunjen rupama. Prema tome, Kosovu je uvek potreban dobar vozač. A sada se postavlja pitanje da li će narod Kosova da veruje svom rukovodstvu. Kada je u pitanju Tači, znam da je bilo kritika na lokalnom nivou, ali mislim da je on narodu Kosova pružio dobro rukovodstvo u međunarodnim pitanjima, prema tome narod Kosova treba to da ima na umu.
- Gde su vaše granice?
- Nemirna granica Kosova i Srbije
- Da li Mogerini razgovara sa Vučićem i Tačijem o podeli Kosova?
RSE: Iskreno, ideja o razmeni teritorije, razgraničenju, ili čak o korekciji granice nije nešto novo i o tome već neko vreme govore zakonodavci, strani i domaći, različiti analitičari. Ono što je novo jeste da o tome govore najviši zvaničnici obe države. Zašto sada?
Hooper: Jedan od razloga zašto su ljudi zabrinuti jeste zato što je region postepeno skliznuo u nestabilnost. Drugi razlog zabrinutosti, od onoga što sam čuo, jeste da gospođa Mogherini završava mandat sledeće godine, i neki su rekli da ona želi da se postigne sporazum, koji može da smatra svojim trofejom. Ambicije ljudi u međunarodnoj zajednici mogu da utiču na pojedince koji se bave ovim pitanjem, i mogu da utiču na pravac kojim razgovori idu. Prema tome, narod Kosova a posebno gospodin Tači treba da bude posebno oprezan u tom aspektu, zato što tu možda i postoji istina da Mogherini želi da se pamti kao uspešna visoka predstavnica.
Ono što je za mene rizično jeste da osoba koja postiže uspeh dok odlazi, odnosno postizanje sporazuma sa nekim ko odlazi je teško, zato što je potrebno da u ovom slučaju Mogherini osigura da će se novi odnosi sprovesti onako kako su dogovoreni. Ukoliko se to postigne pre njenog odlaska, onda kakvog će uticaja ona imati u budućnosti? Predsednik Tači treba da se uveri da ukoliko bude bilo potpisivanja sporazuma u kojem je uključena i Mogerini, isto treba da podrazumeva da će sporazum podržati nemačka kancelarka ili ostali koje će biti tu duže od Mogherini. To treba da bude tako kako bi Tači imao kome da se obrati u slučaju da se jedan eventualni sporazum ne sprovede.
RSE: Zašto bi Vučić i Tači toliko rizikovali? Oba predsednika deluju da su "usamljeni", unutar i van zemlje, u ovom njihovom zajedničkom poduhvatu.
Hooper: Oni vide da Balkan ne može da bude miran, situacija je dinamična. Oni su shvatili da ne mogu da se nadaju mirnoj situaciji. Želim da kažem da ne može da se očuva status kvo tako što se ništa ne čini. Ovo je dinamična situacija i jedini način da se postigne stabilnost u regionu je da se ide napred.
To može da se postigne odnosima između Kosova i Srbije i analizirajući ukoliko može da se stvori neki proces koji bi unapredio stvari. Na Kosovu će analizirati šta će biti sa Zajednicom opština sa srpskom većinom, koji se deo njihove istorijske teritorije treba predati i kako će to sve uticati. Svaka strana želi da postigne maksimalne ambicije, a da ne da ništa. To je recept za nestabilnost i povratak nasilja regionu u budućnosti. Jedna strana to treba da prevaziđe. Odnos Kosova i Srbije je najvažniji u regionu. Ne znam kakav će da bude konačan rezultat, čak ne mislim da to znaju ni sami Tači i Vučić, tako da žele da testiraju posvećenost SAD-a i Evrope. Ali, mislim da je važno da se na to ne gleda kao na smetnju. Ono što bih ja stavio u prvi plan, pre Bosne i Makedonije, je to da li će Kosovo da se učlani u Ujedinjene nacije. Ukoliko Kosovo, na osnovu sporazuma, ne bude deo ovog tela, onda mislim da postoje male šanse da se postigne neki sporazum.
- Kako je Srbija izgubila Kosovo?
- Da li bi Rusija stavila veto i ako Srbija pristane na članstvo Kosova u UN?
RSE: Ono što se krije u pozadini je Rusija, koja će verovatno svaku podelu na Balkanu iskoristiti kao potvrdu svojih tvrdnji u Ukrajini (Krim), Moldaviji (Transnistria) i u vezi raspada gruzijskog regiona Abhazije, Južne Osetije. Drugim rečima, hoće li primer Kosova i Srbije, u slučaju razmene teritorije, služiti kao presedan Moskvi za teritorijalni apetit?
Hooper: Dobro pitanje, i imam sumnje da je to ono što Moskva želi da dobije iz ovog procesa. Oni će pokušati da dobiju nešto od SAD-a u ovim razgovorima, i nadam se da će SAD odbiti da se sa time slože. To je ono što Tači treba da vidi i utvrdi tokom ovih razgovora. On treba da utvrdi da li Srbija može da spreči Rusiju i njenu destruktivnu i remetilačku ulogu, kao deo sporazuma Kosova i Srbije. Ukoliko Srbija to ne može ili ne želi da uradi, a što zapravo treba da bude ključna tačka u dijalogu između Tačija i Vučića, onda možemo da izgubimo šansu da postignemo sporazum sa Srbijom. Srbija treba da pokaže da je sposobna da ograniči kapacitete Rusije koji teže da destabilizuju Balkan i situaciju između Srbije i Kosova.
