Tišina u Beogradu i nedelju dana nakon što je Skupština, a potom i Vlada bh. entiteta Republike Srpske, glasovima srpskih poslanika, odbacila Izveštaj Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine, u kojem se navodi da je u tom periodu ubijeno više hiljada Bošnjaka na način koji predstavlja teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava.
Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta kaže da podržava odbacivanje Izveštaja.
„Od suštinske je važnosti za proces pomirenja da se konačno utvrdi šta se tačno desilo u i oko Srebrenice, kako bi ovaj događaj prestao da se politizuje i zloupotrebljava kao sredstvo pritiska na Republiku Srpsku, Republiku Srbiju, ali i na čitav srpski narod. Jedan od ključnih preduslova pomirenja dva naroda je da bošnjački predstavnici odustanu od velike laži da se u Srebrenici desio genocid. U Srebrenici se desio zločin, a takvih i sličnih zločina je bilo dosta na prostoru bivše Jugoslavije“, navodi on.
Dok Linta, koji je i lider Saveza Srba iz regiona, podvlači da iznosi lični stav, od drugih predstavnika vlasti u Srbiji nije se mogao čuti komentar na poslednji u nizu poteza predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika na čiji je zahtev i usledila sednica Skupštine Republike Srpske na kojoj je Izveštaj odbačen. Zatraženo je formiranje nezavisne međunarodne Komisije koja bi „na objektivan i nepristrasan način utvrdila stradanja svih naroda na području srebreničke regije u periodu od 1992-1995. godine“.
„Ovo je prećutna podrška jer je negiranje genocida u Srebrenici zvaničan stav cele zvanične Srbije. Prema tome, tu nema nikakvog iznenađenja ni kada je u pitanju ovaj Izveštaj“, kaže predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Mnogobrojim reakcijama međunarodnih zvaničnika na odluka Vlade Republike Srpske da poništi izveštaj svoje komisije o događajima u Srebrenici 1995. godine, priključio se i OEBS, koji je saopštio da je reč o kratkoročnom potezu koji će služiti samo produbljivanju podela i sprečavanju pomirenja.
Specijalni predstavnik Parlamentarne skupštine OEBS za jugoistočnu Evropu Mark Pričard izjavio je da činjenice utvrđene u izveštaju iz 2004. godine nisu sporne, da su ih potvrdili međunarodni i domaći krivični sudovi i da „rane srebreničke tragedije ne treba ponovo otvarati radi kratkoročne političke koristi“.
Korist dele lider RS-a Milorad Dodik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenjuje Aleksandra Jerkov iz opozicione Demokratske stranke.
„Režimu Aleksandra Vučića odgovara svako podgrevanje nacionanih sukoba u regionu da bi se proizvodile stalne i neprestane krize u kojima će se on pojavljivati kao nekakav spasitelj, posebno pred važne događaje i odluke koje stoje pred Srbijom kada je u pitanju to čuveno razgraničenje (sa Kosovom). I Dodiku pred izbore itekako odgovara da se takve stvari rade, tako da mislim da su i Vučić i Dodik na istom zadatku, da jedan drugog podržavaju i da i jednom i drugom takve izjave idu u prilog kada su u pitanju njihove dnevnopolitičke potrebe“, ocenjuje Aleksandra Jerkov.
Nepriznavanje i negiranje genocida u Srebrenici zvanična je politika Beograda, i nijedna vlast od 1995. godine, uključujući i petooktobarsku, nije priznala ono što se na tom mestu dogodilo (iako je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ovo označio najvećim masakrom na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata).
„Srbija i čitava akademska elita, pre svega pravna, sistematski radi na poništavanju svega što je urađeno u Haškom tribunalu, posebno na presudama koje se odnose na Srebrenicu, a njih ima najviše. U toku je jedan proces koji će teško da se zaustavi, a još teže će se obrnuti u pravcu koji bi bio poželjan. Najveći deo intelektualne elite učestvuje u tom negiranju, uvek je tako bilo, a ovi su sada samo mnogo izričitiji, arogantniji i nepristojniji“, kaže Sonja Biserko.
Posle zvižduka i kamenica kojima je sa komemoracije u Potočarima 2015. godine (tada kao premijer) oteran Aleksandar Vučić, u Beogradu se više ne spominje ni mogućnost odlaska nekog od predstavnika vlasti na odavanje pošte žrtvama. Iz godine u godinu ignorišu se i pozivi nevladinih organizacija da prisustvuju neformalnim obeležavanjima u Beogradu, te da 11. jul proglase Danom sećanja na žrtve srebeničkog genocida.
Uz izvinjenje i odavanje pošte žrtvama, i dva odlaska bivšeg predsednika Srbije iz redova Demokrata Borisa Tadića u Srebrenicu završena su bez priznanja genocida. Njegov naslednik, Naprednjak Tomislav Nikolić direktno ga je negirao, izvinjavajući se za pojedinačne žrtve.
Svemu tome prethodilo je usvajanje skupštinske Deklaracije kojom se osuđuje zločin, ali ne i genocid 2010. godine. Aleksandra Jerkov tada je bila u poslaničkoj grupi vladajuće koalicije „Za evropsku Srbiju“, koja je predložila Deklaraciju. Protiv su, pored ostalih, bili poslanici Demokratske stranke Srbije nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, pa je dokument usvojen tesnom većinom.
„Bila sam jedna od poslanica koja je podržala Deklaraciju, ali i jedna od poslanica koja je zahtevala i smatrala da u toj Deklaraciji treba da stoji genocid. U tom momentu je vladajuća većina u Skupštini bila takva da je ili mogla da se usvoji Deklaracija kakva je usvojena ili uopšte ne bi bila usvojena. Iz ove prespektive i dalje mislim da je bilo dobro što je usvojena i da nije bilo dobro što u njoj nije stajala reč genocid“, navodi Aleksandra Jerkov.
Tako i 23 godine nakon genocida, Srbija nema „većinu“ da prizna šta se u Srebrenici dogodilo.
Vojska Republike Srpske je u julu 1995. godine ubila više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka, u tada "zaštićenoj zoni" Ujedinjenih nacija. Evropski parlament proglasio je 11. juli Danom sećanja na genocid širom Evropske unije i apelovao na zemlje Zapadnog Balkana da učine isto.
Facebook Forum