Bela kuća je odbacila ponudu Ankare da oslobodi američkog sveštenika u zamenu za otpisivanje milijardi dolara američkih kazni turskim bankama. Vašington ističe da će druga pitanja biti razmotrena tek kada Endrju Branson (Andrew Brunson) bude oslobođen, izjavio je visoki američki zvaničkik za “Volstrit Džornl” (The Wall Street Journal).
U međuvremenu, portparol turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayip Erdogan) je kazao da je cilj hitaca na američku ambasadu u Ankari u ponedeljak, da se stvori “haos” u ovoj zemlji.
S druge strane, turske vlasti su ukinule zabranu nemačkoj novinarki, optuženoj za pripadnost terorističkoj organizaciji, da napusti zemlju.
Ovakav stav SAD može voditi uvođenju dodatnih sankcija Turskoj tokom ove sedmice, javlja američki dnevnik. Ministar finansija Stiv Mnčin (Steven Mnuchin) je izjavio u prošli četvrtak da je Bela kuća na to spremna ukoliko Branson ne bude oslobođen.
“Istinski NATO saveznik ne bi uhapsio Bransona ‘na prvu loptu’, izjavio je visoki američki zvaničnik za “Volstrit Džornl”.
Viši turski sud je potvrdio u petak odluku nižeg suda kojom se odbija žalba Bransonove odbrane koja je tražila njegovo oslobađanje iz kućnog pritvora i potom da mu dozvoli da napusti zemlju.
Istoga dana, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je zapretio novim sankcijama: “Turska je iskorišćavala SAD niz godina. Sada drže našeg divnog hrišćanskog pastora, koga sada moram da zamolim da predstavlja našu zemlju kao veliki patriotski talac. Ništa nećemo platiti Turskoj za oslobađanje nevinog čoveka, već ćemo uzvratiti”, napisao je Tramp na Tviteru.
Jedan američki zvaničnik je rekao da je Trampov savetnik za nacionalnu bezbenost Džon Bolton razgovarao u prošli ponedeljak sa turskim ambasadorom u SAD, zatraživši oslobađanje Bransona. Navedeno je da je Bela kuća smatrala da je u julu postignut dogovor o Bransonovom oslobođenju. Umesto toga prebačen je u kućni pritvor.
Bransonu preti 35 godina zatvora
Branson je u pritvoru u Turskoj od 2016. po optužbi za pomaganje zaverenicima koji su pokušali državni udar protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdoana.
Evangelistički pastor živi u Turskoj više od 23 godine sa suprugom i troje dece, prenosi Američki centar za pravo i pravičnost (ACLJ), organizacije na čijem je čelu advokat Džej Sekulou (Jay Sekulow) a koji se zalaže za njegovo oslobađanje.
U oktobru 2016, nekoliko meseci nakon neuspelog puča u Turskoj, Branson je uhapšen sa obrazloženjem da je kovao zaveru u cilju zbacivanja turske vlade.
U martu prošle godine je podignuta optužnica za špijunažu i veze sa terorističkim organizacijama - uključujući zabranjenu Kurdistansku radničku partiju kao i gulenističkim pokretom, za koji Ankara tvrdi da je orkestrirao pokušaj puča. Bransonu preti 35 godina zatvora, ukoliko bude osuđen.
Kako javlja AP, Erdoan je ponudio Vašingtonu u septembru prošle godine razmenu Bransona za Gulena.
Saradnja oko Indžirlika uprkos tenzijama
Slučaj hapšenja pastora iz Severne Karoline je dramatično pogoršao odnose između Vašingtona i Ankare sa razmenom teških reči i povećanjem carina. Najpre su SAD duplirale tarife na uvoz čelika i aluminijuma, što je rezultiralo padom turske lire od 18 odsto samo u jednom danu – sveukupno oko 45 procenata od početka godine.
Vašington je prethodno uveo sankcije turskim ministrima pravde i unutrašnjih poslova zbog ovog slučaja.
Ankara je uzvratila povećanjem dažbina na pojedine američke proizvode, poput putničkih automobila, alkohola i cigareta, te bojkotom američkih elektronskih uređaja kao što su “Eplovi” (Apple). Predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan je kazao da se njegova zemlja neće “srušiti” pod pritiskom.
Tenzije u odnosima dve zemlje rastu u poslednjih nekoliko sedmica, mada kao saveznice u NATO-u sarađuju na drugim poljima. Verovatno je najvažnija njihova koordinacija oko američke vojne baze u Indžirliku u Turskoj.
Erdoan: Napad na ekonomiju kao napad na zastavu
Erdoan je poručio uoči Bajrama, koji počinje u utorak, da je napad na tursku ekonomiju istovetan ataku na njenu zastavu ili pozivu vernicima na molitvu.
"Cilj je isti: da se Turska i njen narod baci na kolena – da budu zatočenici. Oni koji misle da će Turska podleći sa kursom valute, uskoro će videti da greše."
Prethodno je u tekstu u “Njujork tajmsu” (The New York Times) početkom ovog meseca, kritikovao politiku Vašingtona povodom slučaja Branson, njegovu reakciju na puč pre dve godine, te savezništvo sa kurdskim Jedinicama za zaštitu naroda (YPG). Reč je o grupaciji u Siriji za koju Ankara tvrdi da je ogranak Kurdske radničke partije, koju su i SAD označile kao terorističku.
“Pre nego što bude prekasno, Vašington mora da odustane od pogrešne pretpostavke da naši odnosi mogu biti asimetrični, te shvati da Turska ima alternative. Ukoliko ne revidira ovaj trend unilateralizma i nepoštovanja, primoraće nas da počnemo da tražimo nove prijatelje i saveznike”, istakao je Erdoan.
Ankara ukinula zabranu putovanja nemačkoj novinarki
U međuvremenu, nemačka novinarka Mesale Tolu potvrdila je na svom Tviter nalogu da su turske vlasti ukinule zabranu da napusti zemlju, koja je uvedena u decembru kada je puštena iz osmomesečnog pritvora. Ona je optužena za pripadnost terorističkoj organizaciji.
Osam nemačkih građana - od kojih su neki turskog porekla - je pritvoreno je u Turskoj na osnovu političkih motivisanih optužnica, uključujući i jednog uhapšenog prošle sedmice.
Nemačka traži njihovo oslobađanje kao nužan korak za poboljšanje odnosa sa Ankarom.
Odnosi dve zemlje su zahladneli jer je zvanični Berlin optužio turske vlasti za hapšenje 50 hiljada ljudi i otpuštanja oko 150 hiljada zaposlenih, uključujući nastavnike, sudije i vojnike nakon neuspelog puča 2016.
Međutim, odnosi su se delimično otkravili u poslednih nekoliko meseci pošto je Ankara u februaru oslobodila nemačko-turskog novinara Deniza Jucela.
Facebook Forum