Dve i po godine je Jasmina Lazarević iz Beograda čekala poziv iz Kliničkog centra Srbije. Toliko je prošlo od kada je ustanovljeno da joj je potrebna operacija kuka.
"Oni vas ubace u kompjuter, stave vas na listu čekanja i kažu da će vas pozvati nekog momenta kad budete došli na red za operaciju. To je tako trajalo i ništa se nije dešavalo", kaže ona.
U međuvremenu, počeli su problemi sa drugim, do tada zdravim kukom.
Prema listi Kliničkog centra Srbije, 368 ljudi u ovom trenutku čeka operaciju koju je čekala i Jasmina. Poslednji na spisku, prema sadašnjem planu, u bolnicu će biti primljen u junu 2020. godine.
"Kada smo na toj zajedničkoj listi, imate mogućnost da preko interneta vidite gde ste na listi. Ja sam svaki put bila na istom mestu, negde 217-tom, i to se mesto nikada nije pomeralo. Poslednji put je moja operacija trebalo da bude oktobra ove godine, da bi pre mesec dana ja videla da su me prebacili na februar naredne godine. To bi bilo već tri godine čekanja. Jedva sam hodala i morala sam da nađem alternativu", navodi Jasmina Lazarević.
Osnovni kriterijumi za utvrđivanje lista čekanja, za slučajeve koji nisu hitni, su medicinske indikacije, zdravstveno stanje pacijenta i datum javljanja zdravstvenim ustanovama. One mogu da vrše promene u listama, ali za to moraju da postoje precizni razlozi, i o svakoj promeni dužne su da obaveste pacijente. Jasmina, a prema podacima "Pravnog skenera", ni većina drugih pacijenata, nikada nisu informisani o promenama. Tada je naša sagovornica odlučila da odustane.
"Otišla sam u jedan grad u unutrašnjosti, tamo sam privremeno prijavila prebivalište i prebacila se na njihovu listu čekanja koja je izuzetno kratka. U maju sam operisana i sada se, hvala bogu, dobro osećam. Ta noga mi mnogo bolje funkcioniše nego desna, sa kojom sada imam problem i moram opet na operaciju", kaže ona.
Prema podacima od januara ove godine, na listama čekanja u Srbiji je oko 72.000 ljudi. Najduže se čeka upravo na operaciju kuka, te kolena, katarakte, kateterizaciju srca...
Ministarstvo zdravlja pokrenulo je još 2016. godine Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS), preko kojeg, između ostalog, izabrani lekar opšte prakse zakazuje i specijalističke preglede i operacije svojim pacijentima. Taj sistem trebalo je, kako su nadležni najavili, da obezbedi povećanje kvaliteta usluga za građane, i smanjenje lista čekanja.
"To je zamisao i ideja, i nešto u šta bih i ja vrlo rado verovala da će u konačnosti IZIS doneti. Međutim, on u ovom trenutku to ne obezbeđuje. Jednom rečju, IZIS-om su prilično nezadovoljni i doktori i pacijenti", kaže dr Dunja Civrić, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, gde na operacije i dijagnostičke procedure čeka skoro 18 hiljada građana.
Nije dobro, ali je bolje nego što je bilo, odgovaraju iz Ministarstva zdravlja. Nabavka novih aparata za zračenje, smanjila je liste za pacijente obolele od karcinoma. Uvedena su, kako je početkom godine rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, stroga pravila svakodnevnog ažuriranja lista čekanja i sankcije za ustanove koje to ne čine. Pušten je u rad i novi softver koji onemogućava višestruko prijavljivanje na liste. Plan Ministarstva je da do 2020. godine liste čekanja budu deo prošlosti, a uzroke problema nadležni vide u organizaciji rada unutar zdravstvenih ustanova.
"Imate ljudi kojima je generalno uvek kriv sistem, ali stvari funkcionišu i gledajući kako je bilo ranije, sada smo u mnogo boljoj poziciji jer sve elektronski vidimo, vidimo sve izveštaje, koliko ko radi. Sve ono što je nekada bilo u papirima, sada imamo u elektronskoj formi i mnogo je lakše za rad", navodi Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja.
Iako uverena da je uvođenje ovakvog sistema bio "pokušaj da se stvari poprave", doktorka Dunja Civrić podvlači da u praksi negativna iskustva dele i pacijenti i lekari.
"Ne znam prosto od kog bih segmenta krenula. Doktorima na primarnom nivou (domovi zdravlja) predstavlja veliki problem da pronađu slobodan termin za zakazivanje pregleda, dijagnostičke procedure ili intervencije. Vrlo često je pristup podacima ograničen na određeni period u toku meseca kada nema slobodnih termina, pa doktor time mora da se bavi i sledeći mesec, i tako dalje. U svemu tome najviše gube naši pacijenti, a gubimo i mi jer se njihovo nezadovoljstvo reflektuje na nas, usporava nam proces i način na koji dolazimo do dijagnoze i mera koje treba da organizujemo za pacijenta", kaže ona.
Lekari u opštim bolnicama, klinikama i institutima imaju, kako dodaje, drugu vrstu problema.
"Oni su ti koji daju termine za preglede. Nekada se desi da se u te termine zakaže i više pacijenata nego što mogu da pregledaju, ili dolaze vanredni i hitni pacijenti koje oni takođe moraju da prime. Mi definitivno funkcionišemo sa manjim brojem doktora nego što je potrebno da bi ovakav sistem mogao biti efikasan", ocenjuje Dunja Civrić.
Iako Srbija, prema podacima Lekarske komore, ima oko 30.000 lekara (što je u okvirima proseka Evropske unije), problem predstavlja starosna struktura i odlazak mladih lekara. Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu. Polovina njih se nakon stručnog usavršavanja vraća u zemlju, dok druga polovina zbog boljih uslova, bržeg pronalaženja posla i većih plata, ostaje u zemljama Evropske unije.
"Činjenica je da se državno zdravstvo urušilo tokom čitavog niza godina ratova, sankcija, odliva kadrova, verovatno i lošeg menadžmenta. Tako da imamo situaciju da postoje liste čekanja ne samo za operaciju, već i za specijalističke preglede. Očigledno je da kapaciteti u državnom zdravstvu i menadžmet ne omogućavaju pacijentu da dobije zdravstvenu uslugu onda kada njemu treba, već sa listama čekanja, koje nažalost neki i ne dočekaju", kaže dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije.
Zato, prema njegovim rečima, skoro 50 odsto građana zdravstvenu uslugu koju su već platili kroz obavezno zdravstveno osiguranje, plaća ponovo. Privatni sektor ostaje jedina alternativa mogućnosti da u državnim ustanovama ne dočekaju svoj red.
"Privatno zdravstvo je u ekspanziji, otvoreno je dosta bolnica, dijagnostičkih centara gde imate magnetne rezonance, skenere, ultrazvučnu dijagnostiku i gde praktično radi oko 10.000 lekara. Imate jedan paralelan sistem koji se dobro razvija i koji bi mogao da amortizuje nedostatak slobodnih kapaciteta za operacije. Tvrdim da bi liste čekanja praktično nestale ako bi se potpisao ugovor i ako bi se privatni sektor uključio sa svojim kapacitetima", navodi dr Višeslav Hadži-Tanović.
Suočen sa ubedljivo najdužim listama čekanja za operaciju katarakte, zdravstveni sistem je 2017. godine posegao za privatnim sektorom. Republički fond zdravstvenog osiguranja (RZZO) potpisao je ugovore sa privatnim klinikama, a akciji su se odazvale gotovo sve najveće klinike, što govori da su očni hirurzi iz privatnog sektora spremni da operišu kataraktu po ceni od 38.285 dinara (oko 320 evra), dok je cena ove operacije (po oku) u privatnim klinikama između 1.000 i 1.500 evra. Isti ugovor RZZO je zaključio i sa 10 privatnih klinika za obavljanje vantelesne oplodnje.
Dr Dunja Civrić iz Sindikata zdravstva Vojvodine ne vidi razlog iz kog se ova praksa ne bi primenila i u drugim oblastima.
"Ako u predviđenom roku ne može da se organizuje kontrola u javnom sektoru, zašto onda ne bi bilo na raspolaganju i korišćenje privatnog sektora. Naravno, na jedan uređen način u kom se taj zdravstveni dinar iz zdravstvenog osiguranja ne daje ponovo iz džepa pacijenta", kaže dr Cvirić.
Uključivanjem privatnog sektora u sistem zdravstvenog osiguranja, po modelima kakvi postoje u zemljama Evropske unije bio bi, prema rečima dr Višeslava Hadži-Tanovića, smanjen i problem korupcije, kako u privatnom, tako i u državnom zdravstvu.
"Tada ne biste imali sivu zonu ekonomije, da se uzima keš na ruke, da se ne plaća porez, sve bi išlo preko računa. Kažu vam (u državnom sistemu) da ćete biti pregledani za šest meseci. Onda daju vizit kartu i kažu dođite popodne, privatno ćemo to da završimo odmah. To možete da čujete od svakog pacijenta i to je svakodnevna pojava. Mitom i korupcijom pokušavaju da se preskoče te liste čekanja. Drugačijom organizacijom bi se sve to sprečilo. Time što će da uhapse par doktora, to neće rešiti", podvlači Hadži-Tanović.
Do tada, Jasmina Lazarević nema uslova za privatnu operaciju drugog kuka.
"Mi smo plaćali za to zdravstveno osiguranje godinama. I sada, kada nama treba da se vrati usluga, ne možemo da je iskoristimo. Znači, neko je uzeo naše pare, iskoristio ih, a mi nemamo ono što nam je nekada bilo zagarantovano."
S obzirom na to da se pacijenti u Srbiji leče prema mestu stanovanja, što je kako navodi dr Hadži-Tanović, još jedna u nizu nelogičnosti zdravstvenog sistema, Jasmina ostaje privremeno prijavljena u jednom gradu u unutrašnjosti, gde će operisati i drugi kuk. U Beogradu više neće pokušavati.
* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.
Facebook Forum