Kineska kompanija Šandong trebala bi da gradi autoput od Banjaluke do Prijedora u dužini 42 kilometra, čija je cijena 297 miliona evra. Radi se o koncesionom ugovoru po kojem bi kinezi u narednih pet godina izgradili autoput, te naplaćivali putarinu u narednih 30 godina.
Tu je sporno što je Republika Srpska dala garancije o broju vozila na ovoj dionici autoputa koja bi trebala da plaćaju putarinu. S obzirom da kineski investitor očekuje 30 miliona evra godišnje od putarina, Republika Srpska bi plaćala razliku između prikupljene putarine i tog iznosa.
Direktor Autoputeva Republike Srpske Dušan Topić priznaje da u početku broj vozila neće biti dovoljan da izmiri godišnju otplatu.
"U početku broj vozila neće biti dovoljan da se izmire te obaveze nekih prvih pet do šest godina, ali u kasnijem periodu od 25 godina će biti više nego dovoljan, što bi na godišnjem nivou naša obaveza bila oko 30 miliona evra bruto, s tim što je pretpostavka da će naplata putarine u početku pokrivati 50 odsto iznosa", kaže Topić.
Na čemu se temelje te "optimistične" projekcije pokušao je da objasni Neđo Trninić, ministar saobraćaja Republike Srpske.
"Mi očekujemo da to ispočetka neće biti dovoljno, kao što je iskustvo i na ovim dionicama autoputeva na kojima imamo naplatu gdje je frekvencija saobraćaja bila jako loša na početku ali se za proteklih godinu dana utrostručila i da će to ići i dalje. Ja moram da vas podsjetim da Republika Srpska svake godine ima značajno povećanje broja motornih vozila i Republika Srpska će biti tranzitna zemlja i za Federaciju BiH i ta dionica će usmjeriti kada posmatrate od Slovenije preko Banjaluke, Doboja, Tuzle prema Nišu i Solunu, skraćenje puta skoro za 200 kilometara u odnosu na trenutni koridor 10", pojašnjava Trninić.
Čak i ako putarina nekim čudom bude pokrivala 50 odsto iznosa, za pet ili šest godina, koliko se očekuje plaćanje garancije iz budžeta, novcem građana kineskom investitoru biće isplaćeno najmanje 100 miliona evra, a ne treba zaboraviti da je koncesija na 30 godina gdje će investitor za uloženih blizu 300 miliona evra inkasirati 900 miliona.
Takođe, niko u Vladi i resornom Ministarstvu nema podatke koliko u prosjeku dnevno ili mjesečno prođe vozila sadašnjim putem Banjaluka - Prijedor. U prilog ne idu ni podaci sa već postojećih autoputeva na kojima se za godinu dana naplati ukupno oko četiri miliona evra putarina.
Za ekonomistu Slavišu Rakovića očekivanja nadležnih su u domenu naučne fantastike.
"Prije svega, svrha autoputeva je da podrže kamionski saobraćaj i to najviše transnacionalni i nacionalni u velikim zemljama. Za ovako malu zemlju značilo bi da bude i tranzitnog saobraćaja ka drugim zemljama. Put Banjaluka -Prijedor, pa tamo i za Novi Grad, baš i nema neku takvu perspektivu. Očekivati od nekog lokalnog domaćeg saobraćaja da se dogodi takva frekvencija vozila je van pameti", mišljenja je Raković.
U ovom ugovoru sporna je i cijena po kilometru autoputa, smatra ekonomista Zoran Pavlović.
"Cijena koja je sedam miliona evra po dužnom kilometru autoputa u ravničarskom kraju kao što je put od Banjaluke do Prijedora je gornja granica skupoće, jer je cijena takvih dionica niža u svim zemljama u regionu. Ako ovu cijenu uporedimo sa cijenama autoputa Banjaluka - Gradiška, odnosno Banjaluka - Doboj, pa čak i neke relacije u Federaciji BiH, svaka od tih cijena je u kategoriji od oko četiri miliona evra, a nikako sedam miliona", pojašnjava Pavlović.
Saglasnost za ovaj sporni ugovor sada trebaju dati Vlada, Pravobranilaštvo i Komisija za koncesije Republike Srpske i Vlada Narodne Republike Kine, a potpisivanje ugovora očekuje se u septembru.
Facebook Forum