Veoma je tužno da grad koji je pretrpeo uništenje jevrejske zajednice zbog antisemitizma ima spomenik čoveku koji je bio ozloglašeni antisemita, kaže Efraim Zuroff, direktor Vizental centra, za Radio Slobodna Evropa (RSE), a povodom činjenice da spomenik Jaši Tomiću, vojvođanskom publicisti i političaru s početka prošlog veka, upamćenom po antisemitskim stavovima, još uvek stoji u centru Novog Sada.
Taj memorijal podignut je 2006. godine, kada je gradom upravljala Maja Gojković, tada pripadnica Srpske radikalne stranke, današnja predsednica Skupštine Srbije.
Zuroff je dve godine kasnije, u vreme mandata Demokratske stranke, primio titulu počasnog građanina Novog Sada, u znak podrške odluci gradske vlasti da organizuje javnu raspravu o tome da li da se spomenik Tomiću izmesti iz centra grada. Rasprava nije dovela i do premeštanja tog obeležja i Zuroff sada za RSE kaže da će razmisliti šta će učiniti sa odličjem koje je tada primio.
Jaša Tomić je predsedavao vojvođanskim parlamentom 1918. godine kada je doneta odluka o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji i verovatno je zato i ovekovečen. Ne sporeći njegove zasluge, funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine Robert Kolar za RSE kaže da spomeniku Tomiću nije mesto u centru Novog Sada:
"Nije upitno da je Jaša Tomić ostavio određeni trag i u istoriji Vojvodine i srpskog naroda, ali smo mišljenja da bilo ko je osvedočeni antisemita ne zaslužuje spomenik", ocenjuje Kolar.
Zakon o ratnim memorijalima
Spomenička baština u Srbiji neartikulisano je ideološko-vrednosno polje, a vlast donosi propise koji će, čini se, uneti dodatne političke podele i tenzije.
Krajem juna usvojen je, naime, Zakon o ratnim memorijalima, prema kojem će Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, čije osnivanje se očekuje sredinom avgusta, odlučivati o tome kome se može podići spomen-obeležje i memorijal, ali i koji spomenici u Srbiji će biti uklonjeni. Mišljenje tog Saveta na kraju će parafirati ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako je nedavno za dnevnik Novosti izjavio državni sekretar u tom ministarstvu Negovan Stanković.
Koliko ima neprihvatljivih spomen-obeležja, kako će se uklanjati i prema kojim kriterijumima, RSE nije mogla saznati od sekretara Stankovića jer, kako je odgovoreno iz Ministarstva, "zbog ranije preuzetih obaveza" nije bio u mogućnosti da nam da izjavu.
O tome koliko je spomenička baština u Srbiji kontroverzna svedoči još jedan skorašnji primer.
Spomenici Draži Mihailoviću i Aćif-efendiji
Pre dva meseca, na Dan pobede, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Moskvi sa predsednikom Vladimirom Putinom učestvovao u šetnji "Besmrtnog puka", čiji su pripadnici dali živote u borbi protiv fašizma, društvene mreže preplavile su fotografije pripadnika Vojske Srbije koji u uniformama polažu venac na spomenik četničkom komandantu Draži Mihailoviću i streljanim četnicima s Ravne Gore.
U Ministarstvu odbrane su za RSE demantovali da su pripadnici Vojske učestvovali u obeležavanju godišnjice Ravnogorskog pokreta, da bi, kasnije, iz kancelarije ministra Aleksandra Vulina za dnevnik Blic priznali da se to zaista desilo, ali "samoinicijativno", bez dozvole Vojske.
A povodom novog Zakona o memorijalima u ovdašnjoj javnosti se ne spominje spomenik Mihailoviću, ali su zato na spisak za uklanjanje, i to već na jesen, uvrstili spomen-ploču Aćifu-efendiji u Novom Pazaru i Oslobodilačkoj vojsci Preševa, Bujanovca i Medveđe u Preševu.
Kako to država Srbija tretira ravnogorskog vođu?
Istoričarka Branka Prpa kaže za RSE da je država učestvovala u rehabilitaciji onih kojima je antifašizam bila prigodna parola, a koji su u praksi bili kolaboracionisti.
"Ona je izvršila takozvanu reviziju istorije. Dakle, mi imamo jednu apsurdnu situaciju – države koja arbitrira u polju istorije. Država je poništila rezultate Drugog svetkog rata, poništila ih je de fakto i de jure", kategorična je Prpa.
Kako ne može obeležje Aćif-efendiji u Sandžaku, koji je označen kao kolaboracionista i zločinac, a može Draži Mihailoviću, koji je isto to?
"U tom galimatijasu može da cveta hiljadu cvetova i naravno da su onda i drugi počeli dizati spomenike onima koji baš ne zaslužuju da dobiju spomenike", ocenjuje naša sagovornica.
Spomenici pripadnicima OVPBM
Povodom medijskih najava o uklanjanju spomenika komandantima bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) na jugu Srbije, bivši gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa, koji je sada čelnik najveće opozicione Demokratske partije Albanaca i član Albanskog nacionalnog saveta, za RSE kaže da nijedan Albanac neće odobriti takav čin.
"To je još jedna opasna avantura Beograda da se uklanjaju spomenici boraca Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe. Ono što su uradili sa spomenikom palih boraca u centru Preševa (policija ga uklonila januara 2013. prim.aut.) ne sme da se desi i na mestima gde su oni pali", kaže Mustafa, koji podseća i na to da je nakon okončanja sukoba na jugu Srbije 2001. godine, donet zakon koji je amnestirao pripadnike OVPBM koji nisu vršili zločine.
U kontekstu spomeničke baštine važno je ne samo to kakve spomenike i memorijale Srbija ima i zašto ih ima nego i to kakve nema i zašto ih nema.
Sramota je svih vlasti ove zemlje, uključujući i one u vreme komunizma, što Staro sajmište, mesto logora iz Drugog svetskog rata u Beogradu (tada teritorija Nezavisne države Hrvatske), još nije postalo memorijalni centar, koji bi svedočio o strahotama holokausta. Otuda će Aleksandar Nećak iz Saveza jevrejskih opština Srbije za RSE reći:
"Ne postoji ni jedna jedina reč da su tu stradali Jevreji, samo zato što su Jevreji."
Holokaust bez obeležja
Nećak je bio član Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, ali je dao ostavku premijerki Ani Brnabić. Razloge za taj čin ovako objašnjava:
"Oni koji upravljaju Muzejem žrtava genocida Srbije negiraju odgovornost ili učešće Milana Nedića u stradanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, pa samim tim i ovih više od šest hiljada koji su stradali na Starom sajmištu, a budući da će taj Muzej genocida da upravlja Memorijalom Staro sajmište, ja sam smatrao da meni tu više nije mesto i napisao sam da sam siguran da vlast neće da promeni one koji upravljaju Muzejom genocida, niti će da revidira svoj stav, pa je najjednostavnije da ja dam ostavku. Bar će mi savest biti čista – da ne učestvujem u prekrajanju istorije."
A poznati srpski pisac Filip David govori o nečemu o čemu se ne zna mnogo u javnosti, naime o Predlogu zakona o osnivanju Ustanove Spomen-žrtve na mestu Starog sajmišta, gde je za vreme Drugog svetskog rata bio zloglasni Judenlager Semlin (Logor za Jevreje, Zemun). Taj zakon koji je u pripremi predviđa da se Staro sajmište pretvori ne u memorijal posvećen holokaustu, nego u mesto spomena svih žrtava svih srpskih ratova, što, kaže, podseća na ono što je svojevremeno predlagala Mirjana Marković, čelnica JUL-a i udovica Slobodana Miloševića.
"Staro sajmište je, međutim, veoma specifično mesto zato što je to bio Judenlager Semlin. Ono je, dakle, vezano za holokaust, a ukoliko vi tu napravite spomen svim, srpskim i ostalim, žrtvama kroz srpsku istoriju – to menja suštinu toga mesta. Naravno, ja se s tim nisam mogao složiti i u jednom dopisu sam napisao da bi to bilo otprilike kao kad bi Aušvic postao mesto svih poljskih i ostalih žrtava ili Jasenovac mesto svih hrvatskih i ostalih žrtava. Tu mora da se vodi računa o tome šta je to mesto u prošlosti značilo, a Judenlager Semlin i Topovske šupe su mesta gde je pobijeno između 85 i 90 odsto beogradskih i srpskih Jevreja", podseća David.
U kontekstu aktuelnih nastojanja da se rehabilituje predsednik srpske ratne kvislinške vlade Milan Nedić, o čemu je Viši sud u Beogradu upravo završio raspravu a u roku od tri meseca bi trebalo da donese odluku, vredi čuti i ove reči našeg sagovornika:
"Bilo bi strašno da se jednoga dana na tom istom mestu Spomen-žrtve nađe Nedić, za čiju se rehabilitaciju neprekidno zalažu neki, a da tu istovremeno budu jevrejske žrtve koje su za vreme njegove vladavine stradale od nacističke ruke. Mislim da je to nešto nezamislivo i ja se sa tim ne mogu složiti jer su moji najbliži rođaci, braća od ujaka, kao maloletnici stradali na Starom sajmištu. To mesto ima svoju istoriju i ta istorija mora da se sačuva time što će postati memorijal posvećen žrtvama holokausta", kaže Filip David za RSE.
"Iz svog iskustva mogu da kažem da je u Srbiji gotovo nemoguće da se bilo šta realizuje", nadovezuje se Efraim Zuroff, naslednik Simona Vizentala, slavnog lovca na nacističke zločince.
"Primera radi, u julu mesecu pre tri godine ja sam imenovan za čelnika međunarodnog savetodavnog odbora za projekat Staro sajmište. Cilj je da se Staro sajmište pretvori u mini Jad Vašem (muzej holokausta u Jerusalimu prim.aut.). Evo, tri godine su prošle, a taj savetodavni odbor se ni jedan jedini put nije sastao. Ni jedan jedini put! To je zaista sramota", otkriva Zuroff.
Facebook Forum