Situacija sa izbeglicama u Srbiji bolja je nego 2015. godine, ali je i dalje teška, jer oni uglavnom nemaju pravno regulisan status, rekao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović na panelu o migrantskoj krizi na Balkanskoj ruti i načinima na koji se Srbija suočava sa njom.
„U poređenju sa 2015. godinom mnogo je bolje, ali i dalje to nije na zadovoljavajućem niovu da imate sigurnost za one koji su izbeglice u Srbiji da će taj status u Srbiji i dobiti, za one koji su ugroženi da će dobiti uvek zaštitu od sistema, da će biti zaštićeni od krijumačara“, naveo je Đurović.
Srbija je, tokom protekle tri godine, imala veoma human pristup migrantima i izbeglicama, rekao je šef sektora operacija u Delegaciji EU u Srbiji Nikolas Bizel. On smatra da je solidarnost svih država ključ za uspeh da se mogu zadovoljiti potrebe migranata.
„Srbija je deo rešenja, a rekao bih da je solidarnost ključ. Te solidarnosti nedostaje i Evropska komisija pokušava da to popravi i sa svim država članicama EU razgovara o tome da pokažu tu solidarnost. Naravno, moramo biti i realni i voditi računa i o kapacitetima zemalja da te ljude prime i da ih integrišu,“ rekao je Bizel.
Za Srbiju bi bilo značajno da se u budućnosti postigne neki konsenzus na Balkanu, smatra Đurović.
„Definitivno postoji jedan veliki rizik da ljudi ulaze u zemlju, ali da teško mogu iz nje da izađu, i to je Ahilova peta Srbije kada govorimo o migracijama“, kaže Đurović.
Tokom razgovora prikazan je dokumentarni film “Nasilne granice” (“Violent borders”), koji je snimljen, pod pokroviteljstvom “Amnesty international”, u prihvatnim centrima u Srbiji tokom 2017. godine. Žene i deca izbeglice u ovom filmu pričaju o nasilju koje su doživeli tokom putovanja kroz zemlje Balkana od graničnih policija i krijumčara, kao i o životu u prihvatnim centrima u Srbiji.
„Kad su u pitanju migranti mi samo pričamo o brojkama, statistikama, zakonima. Mi smo hteli da ovi brojevi, statistike imaju lice i glas, to je bila naša želja“, poručio je Đorđo Frušone, jedan od autora filma “Violent borders”.
Nikolas Bizel je rekao da EU pokušava da nađe rešenje, ali da se ne planira instaliranje kampova na Zapadnom Balkanu ili u Srbiji, podsetivši da je to jasno rečeno pre dve nedelje.
„Mislim da se kod ovog rešenja više cilja na zemlje iz severne Afrike, gde je protok veći nego na Balkanskoj ruti. O tome treba da se razgovara, da se vidi da li će države to prihvatiti. Takođe, radi se i na tome da, paralelno sa tim, EU pruži podršku zemljama porekla, da se poveća ulaganje u razvoj tih zemalja, kako bi miganti mogli da imaju budućnost i šanse u svojim zemljama. Na tome se najviše radi i to je, rekao bih osnovna politika“, poručio je Bizel.
Prema podacima republičkog Komeserijata za izbeglice i migracije, objavljenih početkom jula, u Srbiji boravi 2.891 izbeglica i migrant. Najviše ih je iz Avganistana, zatim Pakistana, Irana i Iraka, dok iz Sirije dolazi 1,8 odsto izbeglica.
