Oslobađajuća presuda za zločine počinjene u selu Skočiću, za vreme rata u Bosni i Hercegovini, imaće negativan uticaj na predstojeća ili tekuća suđenja za ratne zločine, ocenjeno je današnjoj konferenciji Fonda za humanitarno pravo (FHP).
U saopštenju FHP-a se navodi i da su na taj način drastično pooštreni kriterijumi za dokazivanje krivičnog dela saizvršilaštva i da se pred Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) stavljaju gotovo nemogući uslovi koje mora ispuniti prilikom procesuiranja kompleksnih slučajeva ratnih zločina.
"Prva prvostepena presuda u ovom predmetu je bila osuđujuća, koju je Apelacioni sud (u Beogradu) ukinuo. Nova presuda je doneta 2015. godine, kada su optuženi oslobođeni, a Apelacioni sud je (ove godine) potvrdio oslobađajuću presudu", objasnila je koordinatorka pravnog tima FHP-a Ivana Žanić.
Ona je, ipak, pohvalila stav Apelacionog suda koji je potvrdio presudu optuženima za nečovečno postupanje, narušavanja telesnog integriteta, seksualnog ponižavanja i silovanja tri zaštićene svedokinje.
Kao najvažnije probleme u postupku za masovno ubistvo i uništenje džamije u Skočiću, Žanićeva je ocenila to što se na taj način drastično menja način dokazivanja saizvršilaštva, zbog spornih tumačenja otežavajućih ili olakšavajućih okolnosti i zbog kreiranja nejedinstvene kaznene politike.
"Za troje osuđenih, kao olakšavajuće okolnosti su uvažene porodične prilike, ali iako je za jednog optuženog kao otežavajuća okolnost uzeto da je ranije osuđivan za razbojništvo, frapantno je da za istog optuženog nije uvaženo da je već osuđen za ratni zločin u Bjeljini, što je sudu bilo nevidljivo ili nevažno", rekla je punomoćnica u tom slučaju Marina Kljaić.
Ona je dodala da se u svim prethodnim presudama za saizvršilaštvo u ratnim zločinima, kao što su slučajevi Sjeverin, Lički Osik ili Beli Manastir, taj zločin tumačio na osnovu saglasnosti i podele uloga, kao i da su pre zločina u Skočiću "Simini četnici" već imali tri "seksualne robinje", što dodatno dokazuje da je Skočić bio "matrica (ponašanja) i da je ova jedinica delovala kompaktno i na bazi podele uloga".
Žanićeva je rekla i da navedeni problemi nisu jedini, da postupci za ratne zločine traju neopravdano dugo, da se ne podižu protiv visokorangiranih oficira, da je prethodne godine TRZ podigao četiri optižnice i da je ove godine taj broj još manji.
"TRZ je 2017. godine podigao četiri optužnice, ove godine dve, a u tom periodu je doneta samo jedna nova presuda za ratne zločine. Statistika je jasna, a sve navodi na zaključak da ova suđenja nisu više prioritet", navela je Žanić.
Zijo Ribić, koji je kao osmogodišnjak jedini preživeo streljanje od pripadnika jedinice "Simini četnici", rekao je da na presudu "nema komentara".
"Mislio sam da je sud prvom presudom doneo pravdu, ali mi se posle druge presude mišljenje promenilo. Sud je na ovaj način poslao poruku da za (zločine počinjene nad) romskom populacijom niko ne treba da odgovara", kazao je Ribić.
Apelacioni sud u Beogradu je 26. juna 2018. godine objavio presudu kojom je potvrdio oslobađajuću presudu protiv pripadnika jedinice "Simini četnici" za rušenje džamije i za ubistvo 27 romskih civila u selu Skočić (opština Zvornik, Bosna i Hercegovina) u julu 1992. godine.
Isti sud je trojci optuženih u tom predmetu preinačio presudu i osudio ih na kaznu zatvora zbog silovanja i nečovečnog postupanja prema tri oštećene zaštićene svedokinje.
