Kosovski zvaničnici i analitičari osuđuju pritisak Srbije nad srpskim pripadnicima Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) koji su počeli da podnose zahteve o izlasku iz ovih snaga.
Osam pripadnika iz gnjilanskog kraja podnelo je zahtev o napuštanju ovih snaga zbog pretnji i sve većeg pritiska Srbije nad njima. O tom zahtevu nadležno ministarstvo i same snage odlučuju u narednih šest meseci.
Pritisci Srbije nad srpskim pripadnicima BSK-a učestali su poslednjih meseci, najpre napadima molotovljevim koktelima na imovinu srpskih pripadnika, pritvaranjem na graničnim prelazima sa Srbijom te izjavama srpskih zvaničnika da im preti zatvor do deset godina zbog učešća u "stranim oružanim formacijama".
Zamenik ministra BSK-a Burim Ramadani u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da su pritisci Srbije nad srpskim pripadnicima BSK-a u porastu, posebno od marta 2018. te da je to prouzrokovalo paniku među pojedincima.
Ramadani dodaje da ove snage vrše napore da uklone te pritiske, ali i da svako odlučuje o sebi. O ovoj situaciji su, kaže Ramadani, obavešteni svi međunarodni mehanizmi, uključujući i NATO.
"Potpuno je jasno da se njihovi zahtevi o povlačenju veže s pritiscima nad njima i njihovim članovima porodice, posebno u poslednje vreme. Ti pripadnici već godinama služe u BSK-u. Ovakvo vulgarno delovanje Srbije nad kosovskim Srbima je veoma loše i potpuno neprihvatljivo, ali istovremeno jasno pokazuje da Srbiju boli integracija srpske zajednice u kosovske institucije", ističe Burim Ramadani.
"Srbija nije uopšte zainteresovana u život, perspektivu, finansijsku stabilnost ili karijeru kosovskih Srba, već se vodi svojim političkim ciljevima, a kosovske Srbe koristi za raskusuravanje", ističe Ramadani.
Više od pet posto pripadnika ovih snaga pripadaju srpskoj zajednici i oni, pre svega, služe bezbednosti u svojoj zajednici, potom bezbednosti Kosova i regiona, kaže Ramadani.
Analitičar iz srpske zajednice Ranđel Nojkić ne vidi nikakvu razliku između Policije Kosova, u kojoj je srpska zajednica integrisana, i Bezbednosnih snaga Kosova, s obzirom da to nije vojska.
"Ako imamo Srbe u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, pa i u Ministarstvu odbrane, onda ne znam zašto se ne dozvoljava Srbima da budu u tim Bezbednosnim snagama. To su potpuno dva aršina koja se koriste za dnevne i političke teme", navodi Nojkić.
Ovakvo stanje, ističe Nojkić, dovodi Srbe u vrlo nezgodnu situaciju.
"S jedne strane, imaju pritisak od strane Beograda pretnjama da će ih uhapsiti kada budu izašli sa teritorije Kosova, a, s druge strane, sasvim je normalno da će imati pritisak i od strane kosovskih institucija. Zapravo, gledaće se na to kao na veleizdaju i da su ugrozili situaciju. Mislim da će se vrlo brzo možda reći da Srbi treba da budu tamo, jer ako to budu snage koje će se baviti bezbednošću, a ako govorimo da je bezbednost Srba na prvom mestu, onda je sasvim normalno da tamo ima Srba. Ali, to će biti samo u onom trenutku kada treba to nekome u Beogradu za političke poene. U suprotnosti, pustiće ljude niz vodu", ocenjuje analitičar iz srpske zajednice.
U februaru u Zubinom Potoku na severu Kosova su osvanuli plakati u kojima se otvoreno preti srpskim pripadnicima Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Potpisuje ih tzv. Severna armija, koja poziva da se ne dozvoli "izrodima koji su prihvatili ovaj poziv da žive, da rade i budu u Zubinom Potoku i da ne dozvole da im u tome pomaže opština Zubin Potok na čelu sa gradonačelnikom".
Nabrojana su puna imena i prezimena pripadnika KBS-a uz pretnju da ih neće sačuvati ni policija, ni opština.
Krajem novembra na kuće dvojice iz Zubinog Potoka bačene su eksplozivne naprave. Zabeležen je i pokušaj paljenja privatnog vozila jednog pripadnika u avgustu 2017. godine.
Kosovske bezbednosne snage imaju 103 pripadnika iz srpske zajednice.
Kosovo teži da transformiše ove snage u Vojsku Kosova ali za to su potrebne ustavne promene, odnosno podrška srpskih poslanika u Skupštini Kosova, koja je za sada nemoguća budući da se oni protive formiranju Vojske Kosova.
Facebook Forum