Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila u Srbiji Radoš Đurović ocenio je danas da nakon dogovora lidera Evropske unije o migrantima Srbija i ceo Balkan ostaju tampon zona i poslednja stanica na putu izbeglica ka EU.
U izjavi agenciji Beta, Đurović je rekao da su članice Unije odlučile da po svaku cenu izmeste problem migracija sa svog terena i da se pokuša sa formiranjem centara za prihvat van teritorije EU.
"U svetlu na samitu potvrđene eksternalizacije tog pitanja i zaustavljanja migracije van EU, položaj Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana ostaje položaj tampon zone, koja u sistemu povezanih sudova usporava migraciju od Turske duž Balkanske rute ka Uniji i može da ublaži i iznenadne prilive u slučaju novog talasa ljudi nalik onom iz 2015. godine", rekao je Djurović.
Lideri 28 članica EU su u petak postigli dogovor o migracijama na samitu u Briselu, pored pretnji Italije da će blokirati zajednička saopštenja ako njeni evropski partneri ne preuzmu precizne obaveze u pogledu prijema migranata.
Između ostalog, dogovoreno je da se migranti "relokalizuju" na dobrovoljnoj bazi, da se ojača kontrola spoljnih granica Unije i da se pruži snažnija solidarnost sa zemljama prvog ulaska migranata.
Đurović je rekao da će, posle te odluke, Srbija za većinu izbeglica postati "poslednji svetionik nade" da se dokopaju Zapada i boljeg života i da oni neće odustati od toga, bez obzira li će kao i do sada biti gurani natrag i odvraćani od ulaska na teritoriju Unije.
"Imajući u vidu da se najveći broj izbeglica koji ulazi sada u Srbiju orijentiše ka Bosni, a da tamo ide pre svega zato što se suočava sa sve oštrijim tretmanom na madjarskoj i srpsko-hrvatskoj granici i redovnim ilegalnim deportacijama nazad, samo je pitanje vremena kada će i Bosna sama ili uz podršku drugih država poput Hrvatske pokušati da zaustavi ulaske ljudi i početi sve da ih vraća nazad u Srbiju", rekao je Đurović.
On je dodao da je nerealno misliti da je Srbiju zaobišao talas migracija samo zato što ti ljudi odmah odlaze u Bosnu, jer Balkanska ruta i dalje postoji i vodi kroz Srbiju i to se neće promeniti na duži rok, iako se sada migranti znatno kraće zadržavaju u Srbiji.
"Šta će se desiti ukoliko ljudi ne budu mogli pored Hrvatske i Mađarske da prođu ni u Bosnu, ostaje pitanje o kome moramo da razmišljamo i da imamo sopstvenu politiku i strategiju prema ovom globalnom fenomenu. Jer sudeći po porukama sa samita, za migraciju nema druge zajedničke politike osim politike njenog zaustavljanja van ili na samim granicama EU", ocenio je on.
Đurović je ocenio da, iako su se čelnici EU dogovorili kako da brane granice EU, činjenica da je postignut samo neobavezujući dogovor o premeštanju izbeglica najbolje govori da i dalje nema solidarnosti unutar EU.
"Države članice i dalje izbegavaju da se obavežu i izbegavaju da daju nepobitne garancije da će pod bilo kojim okolnostima primati nove izbeglice u svoje zemlje što bi bilo najbitnije u ovom trenutku. Pa i dalje postoji opasnost da najveći teret migracije ostane na nekoliko zemalja članica na samim obodima Unije kao do sada, koje su već preoterećene, kao što su Italija i Grčka", naveo je on.
Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila smatra da rezultati samita ukazuju da članice EU ne odstupaju od ranijih stavova i da se rešenje i dalje traži bez postizanja solidarnosti i kompromisa u stavovima koje vlade zemalja članica imaju po pitanju migracije.
"Traženje rešenja bez ustupaka dovodi do zaobilaženja rešenja i najefikasnijih načina da se ovaj problem ublaži. Usvojene novine imaju za cilj da tehnički urede postojeće funkcionisanje sistema azila i upravljanja migracijama među članicama EU i ovaj problem odgurnu što dalje od svojih granica", zaključio je Đurović.
