„Posvećeni smo slučaju i radimo sve što možemo“ - tako Beograd odgovara na još jedan u nizu poziva koji stižu iz SAD, a kojim se od Srbije traži rasvetljavanje ubistva američkih državljana, trojice braće Bitići u julu 1999. godine u Srbiji. Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa usvojio je u četvrtak Rezoluciju kojom od Beograda traži privođenje odgovornih za egzekuciju Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija. Iako je od ubistva prošlo 19 godina, u Srbiji za ovaj zločin do danas niko nije optužen uprkos mnogobrojnim obećanjima kako aktuelne, tako i bivše vlasti.
Osvrćući se na Rezoluciju Odbora za spoljne poslove Kongresa, ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat izjavio je da mu je teško da razume zbog čega ubistvo braće Bitići do danas nije rasvetljeno, te podvukao da će ovaj slučaj ostati deo dnevnog reda bilateralnih odnosa Srbije i SAD.
„Ja jedino znam činjenice. A to je da su tri američka građanina ušli ilegalno u Srbiju, da su bili uhapšeni, da bili pušetni iz zatvora u ruke jedne specijalne jedinice vaše policije i posle toga su nađeni sa mecima kroz glavu. To je bilo na teritoriji specijalne jedinice vaše policije. I niko ne zna ništa i niko ne odgovara za to“, rekao je Skat.
U Rezoluciji Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa navodi se, pored ostalog, da je zabrinjavajuće što nijedan pojedinac nikada nije bio proglašen krivim za egzekuciju braće Bitići, niti za bilo koji drugi zločin povezan sa njihovim ubistvom, kao i to što se „nijedan pojedinac nije čak ni suočio sa optužnicom za te strašne zločine“.
„Vlada Srbije i njena relevantna ministarstva i tela, uključujući kabinet Tužioca za ratne zločine, trebalo bi da prioritetno i što je pre moguće istraže i procesuiraju one aktuelne i bivše zvaničnike za koje se veruje da su odgovorni za njihovu smrt, posredno ili neposredno“, navodi se u usvojenoj Rezoluciji.
Povodom još jednog u nizu poziva SAD, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović ponavlja da je država posvećena rešavanju ovog slučaja, i da nadležni organi „sprovode odgovarajuće radnje“ da se taj postupak procesuira i utvrde i sankcionišu odgovorni.
Iz Tužilaštva za ratne zločine nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) dokle se stiglo u rešavanju ubistva braće Bitići.
Bivši tužilac Vladimir Vukčević kaže za Radio Slobodna Evropa da je ovaj slučaj postavljen kao prioritet od 2003. godine kada je on došao na čelo Tužilaštva za ratne zločine, te da su u njegovom mandatu (koji je završen 2015. godine) bili na pragu rešenja.
„Da ne kažem da smo maltene završili i rasvetlili slučaj. Međutim, sticajem okolnosti, to je na kraju propalo. Zbog čega to nije realizovano, upozao sam kako Amerikance, tako i sadašnjeg predsednika Vučića. Došli smo do dokaza koji nisu bili procesno validni i trebalo ih je uzeti u propisanoj formi. Istražni sudija je trebalo da uzme izjavu od krunskog svedoka od kog smo mi već bili uzeli izjavu, međutim, mi smo tu na određeni način izigrani“, rekao je Vukčević.
On nije želeo da otkrije ni ko ih je „izigrao“, odnosno čijom krivicom do epiloga nikada nije došlo, niti do kojih je konkretnih saznanja Tužilaštvo tada došlo.
Podsećamo, Vukčević je krajem 2013. godine izjavio je da se pretopstavlja da je naredbu za ubistvo braće Bitići izdao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stoiljković, koji se u međuvremenu ubio. Pretpostavka je bila i da je ta naredba išla preko generala tadašnje službe javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića, koji trenutno kao haški osuđenik služi zatvorsku kaznu za ratne zločine, do tadašnjeg zamenika komandanta za obuku specijalnih jedinica policije Gorana Radosavljevića Gurija.
„To je bila moja pretpostavka u toku postupka jer smo imali određene činjenice da je to tako išlo. Međutim, kasnijom istragom smo došli do još drugih saznanja tako da nije to baš tako išlo, ali smo mi utvrdili kako je išlo“, navodi Vukčević.
Dodaje i da je nakon ovoga, još jednom pokušao da pokrene rešavanje slučaja, ali da je i tada došlo do „određenih opstrukcija“ o kojima takođe nije želeo da govori.
Brat ubijenih, Iljir Bitići je u martu ove godine u intervjuu za naš program izjavio da je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2015. godine na sastanku sa članovima porodice Bitići i bivšim američkim ambasadorom u Srbiji Majklom Kribijem izneo da je za ubistvo njegova tri brata odgovoran upravo Goran Radosavljević Guri (danas član Vučićeve Srpske napredne stranke).
Do danas ovi navodi nisu potvđeni, iako iz Fonda za humanitarno pravo već godinama ukazuju na to da je Goran Radosavljević bio upravnik kampa u Petrovom selu, gde su braća Bitići ubijeni, te da se bez njegovog znanja ništa tamo nije moglo desiti.
Ili, Agron i Mehmet Bitići, uhapšeni su krajem juna 1999. zbog ilegalnog ulaska u tadašnju SR Jugoslaviju zbog čega ih je sud u Prokuplju osudio na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca. Njihova tela su otkrivena jula 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu. Tela su pronađena sa vezanim rukama i sa ranama od ispaljenih metaka na potiljcima.
U prisustvu američkih zvaničnika, Aleksandar Vučić je kao premijer više puta tokom 2014. i 2015. obećavao da će do napretka u predmetu Bitići doći uskoro, “i mnogo ranije nego što iko može očekivati”, ali se to nije dogodilo.
Tako rasvetljavanje ovog slučaja do danas ostaje važna tema u odnosima Srbije i SAD. Potvrđuje to i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, komentarišući novousvojenu Rezoluciju.
„Ne postoji razgovor sa bilo kim iz američke administracije na kojem se ova tema ne spominje. Ali, ne postoji bilo kakav osnov da neko kaže da država neće da sarađuje u ovom slučaju i država se veoma ozbiljno bavi ovim pitanjima“, rekao je Dačić.
Ovo pitanje prvi put je, prema rečima Bojana Al Pinta Brkića iz Foruma za međunarodne odnose, postavljeno nakon petooktobarskih promena tadašnjem premijeru Srbije Zoranu Đinđiću tokom njegove prve posete Vašingtonu.
„Sjedinjene države drže do tog pitanja čim se ono iznova i iznova postavlja. Najlogičnije i najnormalnije bi bilo da Srbija u nekom pravosudnom postupku okonča taj slučaj i kazni počinioce“, kaže Brkić.
Jedini sudski proces vezan za ubistvo braće Bitići u Srbiji vodio se protiv dvojice policajaca, po optužbi da su ih protivpravno lišili slobode. Pravosnažno su oslobođeni 2013. godine.
Facebook Forum