Premijer Malte Džozef Muskat (Joseph Muscat) kazao je da će dozvoliti brodu jedne nemačke humanitarne organizacije s više od 200 migranata iz Afrike da pristane u jednu od njenih luka. Nakon toga će migranti će biti raspoređeni u sedam zemalja EU, prenosi AP.
On je kazao na konferenciji za novinare da se pristizanje borda “Lajflajn” (lifeline) očekuje u sredu veče.
Dodao je da će po prispeću brod biti zaplenjen a migranti ispitani. Azil će biti dodeljen onima koji ispunjavaju uslove, a ostali će biti vraćeni u zemlje odakle su došli.
Premijer Malte je istakao i da će vlasti njegove zemlje ispitati zakonitost registracije broda kao i ponašanje na moru, uključujući i činjenicu da je isključio transponder.
Nemački spasilački brod sa više od 200 migranata šesti dan čeka u Sredozemlju kod Malte pošto države Evropske unije nisu uspele da se dogovore oko plana za ravnopravnu raspodelu izbeglica i migranata s broda.
Aksel Štajer, portparol nevladine organizacije "Mišn Lajflajn" čiji je brod, rekao je danas da se vremenski uslovi pogoršavaju i da su neki od ljudi na brodu u lošem zdravstvenom stanju. Italija je saopštila juče da je postignut sporazum o prihvatu izbeglica i migranata i da će brod pristati na Malti. Međutim, Malta je kasnije ukazala da nema šireg sporazuma koji traži od država EU i da su samo četiri zemlje izrazile spremnost da prihvate izbeglice i migrante. Dan kasnije, Malta je dozvolila brodu da uđe u njene teritorijalne vode, ali ne i da pristane u luku.
Štajer tvrdi da rešenje krize blokira nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer koji vodi oštru migrantsku politiku.
Nevladina organizacija Mišn Lajflajn saopštila je danas da ima prava da odbije da vrati spasene izbeglice i migrante nazad u Libiju, prenosi agencija Frans pres.
Italija i Francuska optužile su brod Lajflajna da se bavi poslom krijumčara time što odbija da izvrši naređenje i vrati izbegle i migrante obalskoj straži u Libiji odakle su oni krenuli ka Evropi i koje je posada nemačkog broda spasla 21. juna.
Organizacija Lajflajn navodi da bi to bilo kršenje Ženevske konvencije o izbeglicama. Time bi se prekršio princip nevraćanja, koji predviđa da svaka zemlja potpisnica Ženevske konvencije neće proterati ili vratiti izbeglicu na granicu teritorije gde su ugroženi njegov život ili sloboda zbog rase, vere, nacionalnosti, zbog pripadnosti određenoj socijalnoj grupi ili zbog političkih ubeđenja.
Izbeglice i migranti koje je Lajflajn spasao su iz različitih afričkih zemalja.
Nemački poslanik Zelenih Manuel Sarazin koji je u poseti brodu, rekao je da se uslovi za izbegle i migrante pogoršavaju zajedno sa vremenom, te da mnogi putnici pate od morske bolesti, da su pod rizikom od dehidracije i da treba uskoro da se nađe rešenje.
