Evropski sud za ljudska prava odbacio je danas žalbu masovnog ubice iz Norveške Andersa Beringa Brejvika koji smatra da je njegova skoro potpuna izolacija u zatvoru predstavlja nehumano i degradirajuće ponašanje prema njemu.
Sud je ocenio da žalba Brejvika, koji je ubio 77 ljudi 2011. godine, ne otkriva nikakva kršenja ljudskih prava i da ne može da se prihvati zbog greške u osnovi.
Sud je naveo da je ovo konačna odluka na koju ne može dalje da se žali.
Tridesetdevetogodišnji Brejvik se obratio sudu u Strazburu kada je iscrpeo sve pravne mogućnosti u Norveškoj, od kada je Vrhovni sud odbio da razmatra njegovu žalbu u junu 2017. godine. Brejvik je u međuvremenu promenio ime na Fjotolf Hansen.
"To je olakšanje. Nadam se da sada više o njemu nećemo razgovarati jako mnogo godina", rekla je za Frans pres Lisbe Kristin Rejneland, predsednica grupe podrške za žrtve norveškog ubice, koja je sama izgubila 18-ogodišnju ćerku u njegovom napadu.
Brejvik je tužio državu Norvešku navodeći da su mu prava ;povređena izolacijom u zatvoru i zaključio da je država prekršila član tri Evropske konvencije o ljudskim pravima kojom se zabranjuje svako "nehumano" ili "degradirajuće" ponašanje prema zatvorenicima.
Okružni sud u Oslu se složio s njegovom žalbom u presudi 2016. godine koju je poništio apelacioni sud u martu 2017. godine. Norveški Vrhovni sud odbio je da razmatra njegovu žalbu.
Brejvik je 22. jula 2011. prerušen u policajca više od sat vremena pucao na mlade koji su boravili u kampu laburističke omladine na ostrvu Utoja, i tada je ubio 69 osoba, uglavnom adolescenata. Nešto pre toga on je ubio osam ljudi kada je aktivirao bombu blizu sedišta vlade u Oslu.
Počinilac najkrivavijih zločina u posleratnoj norveškoj istoriji, koji je optuživao svoje žrtve da se zalažu za multikulturalnost, osuđen je u avgustu 2012. na 21 godinu zatvora, uz mogućnost produženja.
