Dostupni linkovi

'Budi moj glas' kampanja za zaštitu žrtava seksualnog nasilja


Marš za veća prava žrtava seksualnog nasilja na Kosovu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:50 0:00

Marš za veća prava žrtava seksualnog nasilja na Kosovu

Na međunarodni dan eliminacije seksualnog nasilja u konfliktima, na Kosovu je pokrenuta dvogodišnja kampanja pod motom „Budi moj glas“ kojoj je cilj podizanje svesti o seksualnom nasilju tokom rata i osiguravanje trajnih materijalnih pomoći za preživele seksualnog nasilja.

Tim povodom, u organizaciji kosovskog Centra za rehabilitaciju žrtava torture (KRCT) održan je marš kroz centar Prištine a kojem su se pridružili predsednik Kosova Hašim Tači, bivša predsednica Atifete Jahjaga, američki ambasador Greg Delavi, Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova, te pojedini poslanici Skupštine, Vlade i predstavnici civilnog sektora.

Feride Rušiti direktorica KRCT-a saopštila je da pored penzionih šema i priznanja statusa žrtava seksualnog nasilja, tražiće se i uspostavljanje pravde za njih.

„Bez pravde nema mira u našoj zemlji, ali nema mira ni za njih“, kazala je Rušiti.

Ona je pozvala sve da postanu ’njihov glas’ kako bi se žrtvama seksualnog nasilja dala nada i dostojanstveniji život.

„Samo postajući njihov glas možemo da podignemo svest ove zemlje tako što ćemo dati prostor onoj koja nije imala smelosti da podeli svoju priču, onom kome je nametnutno ćutanje, onoj kojoj je život otežan. Ovde smo kako bi postali njihov glas u porodici, društvu i bilo gde gde žrtve seksualnog nasilja imaju potrebe“, kazala je Rušiti.

Predsednik Kosova Hašim Tači je kazao da će Srbija kad tad odgovarati za zločine na Kosovu, ocenjujući silovanje nečovečnom ratnom taktikom.

„Trebamo da budemo do kraja jasni: preživele seksualnog nasilja nisu krive za ono što im se desilo. One su žrtve. Preživele koje više nego bilo ko imaju potrebe za podrškom svih institucija Kosova“, kazao je Tači.

Bivša predsednica Jahjaga, koja se lično zalagala za bolji život žrtava seksualnog nasilja kazala je da se one pored fizičke boli i duševne patnje još uvek suočavaju diskriminacijom, stigmatizacijom i socijalnom izolacijom koja im onemogućava da pronađu snagu da se suoče sa prošlošću.

Na Kosovu je od januara u toku priznanje i verifikacija statusa žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu, što sprovodi specijalna vladina Komisija. Ovaj proces je neophodan kako bi žrtve seksualnog nasilja ostvarile beneficije, odnosno penziju u visini od 230 eura mesečno.

Do sada je aplikaciju za priznanje statusa podnelo 557 osoba, od kojih 113 su dobili status žrtve seksualnog nasilja, 85 aplikacija je odbijeno, 20 predmeta je u proceduri, a 45 osoba su sada već počele da primaju penziju. Za priznanje statusa aplicirale su i žene i muškarci, ako je broj muškaraca znatno manji – apliciralo je njih 14 od kojih petoro je dobilo status a ostali su odbijeni.

Veruje se da je 20.000 takvih slučajeva, godinama bio tabu u kosovskom društvu, pre svega zbog predrasuda da je seksualno nasilje sramota za društvo.

Skupština Kosova je marta 2014. usvojila potrebne zakonske izmene kako bi i ove osobe regulovale svoj status.

XS
SM
MD
LG