Da li je najnovijim razmešanjem kadrova vladajuće Srspke napredne stranke (SNS) u Beogradu nakon lokalnih izbora, ujedno stavljena tačka na razne afere koje su pratile prethodnu gradsku vlast?
"Izbor na bilo koju funkciju, ministra finansija ili predsednika ili premijera, ne eskulpira, to znači ne oslobađa odgovornosti. I to neće ništa promeniti, pod uslovom da imamo nezavisni sud. E, to je problem!", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jelisaveta Vasilić, bivša sutkinja Višeg privrednog suda i članica Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.
Uz napomenu da ne govori o krivici ni jednog bivšeg ili sadašnjeg gradskog funkcionera jer poštuje pretpostavku nevinosti dok se krivica ne dokaže, na pitanje da li su faktički oni amnestirani i od svake druge odgovornosti, kao što su ih birači praktično oslobodili ponovnim izborom na političke funkcije (pobednička lista "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd" osvojila u martu 44,99 odsto glasova), odgovara negativno.
"To treba da se utvrdi u zakonom predviđenom postupku. To znači, organi gonjenja treba da gone, organi suđenja treba da sude, to znači da svako ko je kriv mora da odgovara. To zavisi od toga koliko su nam sudovi nezavisni, a tužilaštvo samostalno. E, tu imamo veliki problem! I zato kada napreduju, to može da utiče na pravosudne organe, ovakve kakvi su danas", kaže Vasilić.
Dva glavna čoveka iz bivše bivše vlasti u glavnom gradu Srbije su dobili priznanja u vidu napredovanja na državnoj hijerarhijskog lestvici. Uprkos tome što je Aleksandar Vučić, predsednik države i SNS-a, svojevremeno rekao, nakon bespravnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici (u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine zarad izgradnje projekta "Beograd na vodi") da su to učinili "idioti", da će odgovarati, i da će Siniša Mali otići sa mesta gradonačelnika.
Tada nije izgledalo da misli na njegovo dalje napredovanje na ministarsko mesto.
Tri meseca nakon ubedljive pobede SNS-a na lokalnim izborima u martu 2018. godine, za zamenika novog gradonačelnika je prošle sedmice izabran Goran Vesić, dosadašnji beogradski menadžer, dok je bivši gradonačelnik Siniša Mali prethodno avansovao na mesto ministra finansija u Vladi premijerke Ane Brnabić.
Novi gradonačelnik Beograda (nestranačka ličnost čiste profesionalne biografije, direktor Univerzitetske dečije klinke u Tiršovoj u Beogradu) Zoran Radojičić je izjavio da će raditi u interesu svih građana i onih koji su i koji nisu glasali za njega.
Član njegovog tima Goran Vesić najavio je, međutim, bez ikakve ograde u odnosu na niz afera koje su obeležile raniju garnituru, čiji je istaknuti deo bio, kontinuitet sa prethodnom vladajućom strukturom u Beogradu.
"Mi imamo kontinuitet... Zato želim i molim vas da se zahvalimo bivšem gradonačelniku Siniši Malom koji je odradio veliki posao zajedno sa svima nama, jer da nije bilo tog posla, mi danas ne bi sa ponosom mogli da kažemo da nastavljamo politiku koja je bila dobra. Molim vas da ga pozdravimo jednim aplauzom", tim rečima je Vesić ispratio svog bivšeg šefa.
Ivan Ninić, izvršni direktor nevladinog Centra za vladavinu prava, podseća na afere koje su pratile vlast bivšeg gradonačelnika.
"'Beograd na vodi' (građevinski projekat u centru glavnog grada Srbije, koji je od samog početka osporavan od uglednih arhitekta) - mega afera. Ne zna se uopšte ekonomska isplativost i izvodivost tog projekta, ne znaju se bitni elementi tog ugovora, ne zna se da li Siniša Mali zastupa interese Republike Srbije ili grada Beograda ili arapskog investitora ("Igl hils", kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata prim.red.). Zatim noćno rušenje u Savamali (bespravno rušenje objekata u blizini 'Beograda na vodi' usred noći od strane nepoznatih počinilaca, sa fantomkama na glavama, za šta bi, posle sporazuma sa Tužilaštvom, uslovno trebalo da bude osuđen samo dežurni policajac Goran Stamenković), pa skandal sa najskupljom jelkom (plaćena 83.000 evra), pa novogodišnja rasveta od četiri miliona evra - novac je otišao firmi pod sumnjivim okolnostima. Prodaja Studija B (nekadašnja beogradska televizija) pod nejasnim okolnostima. Da ne govorimo da je Beograd postao urbanističko ruglo, da se gradi bez dozvole, da se nadziđuje, doziđuje", nabraja dalje Ninić poteze vlasti koji su javnosti osporavani.
"Za koncesiju u Vinči (prigradsko naselje u kom se nalazi najveća divlja deponija), saznajemo da će Grad plaćati ceh od 38 miliona evra. Potpuno zaboravljena tema koncesije za gradske bilborde, gde je jedna firma na period od 25 godina dobila pravo na eksploataciju gradskih bilborda. Pa prodaja gradskog zemljišta, lokacija, priobalja Beograda nekim nepoznatim pravnim i fizičkim licima koji su bliski gradskim funkcionerima. Ništa od toga ne prati bilo kaka vrsta odgovornosti", zaključuje Ninić.
Sagovornik RSE u nastavku nabraja sporne podatke o samom bivšem gradonačelniku, za koga kaže da je "kormilario" i nekim nerasvetljenim aferama iz ranijeg perioda:
"Afere iz vremena kada je bio akter privatizacije, slučaj Beopetrola u kome je kasnije bio menadžer (od 2001. do 2003. godine bio je direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala u Agenciji za privatizaciju). On je neposredno pred izbor za ministra finansija bio predmet provere Agencije za borbu protiv korupcije i Uprave za sprečavanje pranja novca. Prema poslednjim informacijama, Siniša Mali je u jednom momentu imao potpis na 45 bankovnih računa, kao i sumnjivo ovlašćenje za podizanje novca sa računa jednog arhitekte."
Dakle, da li će nova vlast raditi "u interesu svih građana" ili će to "biti kontinuitet"?
Radomir Lazović iz pokreta "Ne davimo Beograd", koji je nastao kao građanska pobuna protiv projekta "Beograd na vodi" (a na izborima u Beogradu marta ove godine, kao "Inicijativa ne davimo Beograd - Žuta patka - čiji grad, naš grad - Ksenija Radovanović" ostao ispod cenzusa sa osvojenih 3,44 odsto glasova), smatra da novi gradonačelnik neće doneti nikakve promene, jer je iza njega isti tim ljudi koji se "već dobro pokazao u otimanju javnog dobra".
Onima koji su tražili (opozicija, nevladine organizacije, građanski pokreti, nadležna tela za borbu protiv korupcije) od pravosudnih i drugih organa da se ispitaju mnogobrojne afere ostaje da veruju ili da ne veruju da će nove funkcije značiti i amnestiju od odgovornosti.
Sve to govori, uveren je Radomir Lazović, da je u Srbiji ugrožen javni interes.
"Smatram da su ove afere u kojima je učestvovao bivši gradonačelnik, otvorile jasno pitanje kako mi možemo da odbranimo javni interes od ljudi koji pobede na izborima smatraju opravdanjem da krše zakone, procedure, da se ponašaju kao da je Beograd njihova lična svojina sa kojom mogu da rade šta hoće", komentariše Lazović.
Korupcionaške afere i na najvišem nivou nisu karakteristika samo zemalja sa slabim pravosudnim sistemom poput Srbije, koja se unutar evrointegracijskog procesa nalazi u prostoru pravosudnih reformi obuhvaćenih poglavljima 23 i 24 pregovara o pridruživanju Evropskoj uniji. Razlika je u tome što nije mali broj država sveta u kojima su pred lice pravde izlazili i najviši zvaničnici.
Bivši predsednici i premijeri, poput francuskog bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, kome se sudi za korupciju, ili italijanskog skandal majstora, bivšeg premijera Silvija Berluskonija, kome je takođe suđeno za korupciju, ili bivše francuske ministarke finansija Kristine Lagard, koju je tužba za korupciju zatekla na mestu predsednice Međunarodnog monetarnog fonda....
Poslednji primer došao je iz regiona. Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski osuđen je prvostepeno na dve godine zatvora za aferu "Tenk" zbog nezakonitosti u nabavci blindiranog automobila "mercedes" u vrednosti 600.000 evra.
Kada je o Srbiji reč ozbiljni test za takve mogućnosti proizlazi iz upitne nezavisnosti pravosuđa. Treba podsetiti da je Srbija prema indeksu vladavine prava Svetskog projekta pravde, objavljenom početkom februara ove godine, iza svih ostalih balkanskih zemalja. Na listi 113 država iz celog sveta našla se na 76. mestu.
