Pravosnažna presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću biće izrečena do kraja ove godine, a bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću do kraja 2020. godine.
To su u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj su podneli izveštaj o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma (koji je nasledio Haški tribunal) izjavili Teodor Meron, predsednik sudskog Mehanizma u Hagu i glavni tužilac Serž Bramerc.
„Sa završetkom postupka Karadžićeve žalbe do kraja godine, ostaće još samo dva slučaja. Očekujemo da će postupci u slučaju Stanišića i Simatovića, kao i Mladićeva žalba, biti završeni do kraja 2020. godine. Zemlje bivše Jugoslavije su usvojile Strategije za procesuiranje predmeta ratnih zločina i zatražile su našu pomoć. Smatramo da će više predmeta biti procesuirano kada budu prevaziđeni izazovi u regionalnoj saradnji“, rekao je Bramerc.
Ratko Mladić uložio je žalbu na presudu kojom je u novembru 2017. godine osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini. Karadžića je Haški tribunal u martu 2016. nepravosnažno osudio na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona bošnjačkog i hrvatskog stanovništva širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i uzimanjem pripadnika Unprofora za taoce 1992-95.
Bramerc je na sednici Saveta bezbednosti ukazao i da su zemlje bivše Jugoslavije potpisale veći broj sporazuma u vezi zajedničkog traganja za nestalim osobama, ali da obaveze iz tih dokumenata "ostaju mrtvo slovo na papiru".
"Finansijska podrška iz budžeta traganju za nestalima je limitirana i nedovoljna. Politička volja je takođe potrebna kako bi se stvorila klima u kojoj će se svedoci sami da se jave sa informacijama. Glorifikacija ratnih zločinaca svakako ima suprotan efekat", rekao je Bramerc.
On je dodao da bi traganje za 10.000 nestalih u regionu trebao da bude najveći prioritet.
