Veliki skok cena energenata doveo je do znatnog rasta inflacije širom evrozone i omogućio Evropskoj centralnoj banci (ECB) da razmotri okončanje programa podsticaja.
Međutim, ECB će narednih meseci verovatno biti opreznija, usled niza neizvesnosti u Evropi - ekonomija evrozone prolazi kroz težak period, EU je na pragu trgovinskog rata sa SAD, dok Italiju i Španiju potresa politička nestabilnost.
- SAD uvode carine EU, Kanadi i Meksiku na aluminijum i čelik
- Vlada Rahoja pred izglasavanjem nepoverenja u parlamentu
- Mediji: Evropi preti kriza, jer u Italiji nema Makrona
Statistička agencija Evropske unije Eurostat saopštila je danas da je u maju zabeležen rast godišnje stope inflacije od 1,9 odsto, dok je u aprilu porasla 1,2 odsto. To je od aprila prošle godine najveći rast stope inflacije koja je gotovo dostigla cilj ECB od dva odsto.
Do znatno većeg rasta od očekivanog u najvećoj meri je došlo zbog oštrog skoka cena nafte. Cene energenata su ove godine porasle do maja 6,1 odsto, što je više nego duplo u odnosu na aprilskih 2,6 odsto.
Iako se godinama trudila da dovede inflaciju do željenih dva odsto, ECB je sada u čudnoj situaciji. Rast ekonomija evrozone je usporen u prva tri meseca ove godine, a okončanje programa podsticaja moglo bi dodatno da ga oslabi.
Prisutna je i zabrinutost da bi ponovo mogla da eksplodira kriza oko duga evrozone zbog političke nestabilnosti u Italiji, gde bi antievropske stranke na izglednim novim izborima mogle da postignu još bolji rezultat nego u martu.
Ako se izuzme roba s nestabilnim cenama - energenti, hrana, alkohol i duvan, inflacija je porasla sa 0,7 do 1,1 odsto. To povećanje bi moglo da ukaže da manja nezaposlenost polako vodi ka povećanju plata.
Eurostat je naveo i da je stopa nezaposlenosti u 19 članica evrozone nastavila pad u aprilu i pala sa 8,6 na 8,5 odsto, što je njen najniži nivo od decembra 2008. godine.
