Suštinskog dijaloga među institucijama Kosova i Srbije nema, a mlade generacije imaju pravo da znaju istinu o tome šta se devedesetih dogodilo Kosovu i koje su posledice – jedna je od poruka debate „Kosovo-Srbija: Šta predstavljamo jedni drugima?“, održane u Beogradu u okviru festivala kulture „Mirdita, dobar dan“. Učesnici su bili mladi aktivisti sa Kosova i Srbije koji su tokom ratnih godina 1998. i 1999. bili tek deca.
- Festival 'Mirëdita, dobar dan' uz policijsko obezbeđenje
- Radikalna desnica protiv kosovskih umetnika u Beogradu
„Mladi sa Kosova strahuju da je do Beograda teško stići bez problema zbog čega se ne usuđuju na putovanje. Krupna stvar koja uzrokuje sumnje jedne u drugu stranu su udžbenici – pogotovo istorije. Mnogo je mržnje u njima što onda, samo po sebi, utiče i na mržnju među ljudima“, ocena je Emel Ajdini, aktivistkinje organizacije Integra sa Kosova, o mogućnostima približavanja i razvoja odnosa mladih Srbije i Kosova.
„I šta će onda biti sutra? Biće jako teško jer postoji veliki raskorak i mnoštvo pitanja i nedoumica – a prostor za saradnju se neumitno sužava“, upozorila je ova devojka koja je posvedočila da je na početku rata na Kosovu sa porodicom izbegla u Makedoniju. Svom domu, kaže da se vratila, po okončanju ratnih sukoba juna 1999. godine.
Jovana Prusina, aktivistkinja Inicijative mladih za ljudska prava, bila je uzrasta đaka prvaka na početku rata na Kosovu i NATO intervencije u Srbiji 1999. godine. Kako kaže, kontekst tih tragičnih događaja zbog nedostatka kredibilnih informacija u javnosti Srbije, shvatila je tek mnogo kasnije.
„Mislim da mora da se razgovara sa mladima. I kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću o tom istom ratu i odnosa Kosova i Srbije o tome kroz šta smo mi prolazili ovde, kao i kroz šta su prolazili ljudi na Kosovu. Jer to je jedini način da oni razviju neki zdrav odnos prema tome“, navela je Prusina.
Tu vidi prostor za snažnije delovanje civilnog društva koje, kako ističe, obavlja poslove kojima država ne želi da se bavi.
Neko ode na Kosovo i nije svestan da je Priština grad.Jovana Prusina
„Neko ode na Kosovo i nije svestan da je Priština grad. Vi ga odvedete do zgrade Vlade, a on kaže: ’Otkud ovde zgrada Vlade?’ E, to je nešto što i dalje postoji. Kada su u pitanju Beograd i Priština... To prosto neznanje koje je produkt raznih faktora koji se toj deci dešavaju kroz odrastanje“, smatra Jovana Prusina.
To je i kontekst u kome Srbija i Kosovo, koje je pre jedne decenije proglasilo nezavisnost od Srbije, godinama vode pregovore pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU). Uslov normalizacije njihovih odnosa stavljen je pred obe strane kao presudan za napredak ka članstvu u EU – što su proklamovani ciljevi njihovih političkih elita.
„Predsednici Srbije i Kosova govore o finalnoj fazi pregovora. Govori se o finalu, a mi nemamo saznanja kako se došlo do toga. Nepoznata je sudbina 1670 nestalih, a govori se o finalu“, ukazao je Eraldin Fazliju novinar portala „Kosovo 2.0“, koji na albanskom, srpskom i engleskom jeziku objavljuje tekstove o aktuelnim političkim i društvenim temama.
„Reč je o licemerju predstavnika obe vlasti, zbog čega se ne može doći do istinske normalizacije odnosa. Svi smo za to pomalo odgovorni, zato što nema opšteg građanskog revolta koji bi digao glas protiv neodgovornih političara", ukazao je Fazliju.
Ishod pregovora Srbije i Kosova, smatra Bojan Elek, predstavnik nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku – inače rodom iz severne Mitrovice biće, kako ga je označio, konstruktivna nejasnoća - kompromis kojim niko neće biti zadovoljan.
„Da omogući dakle bilateralne odnose i Srbije i Kosova kao nezavisne države i da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. To bi bili tek neki početni koraci ka normalizaciji koju posle treba da preuzme civilno društvo i ostali akteri. Da siđe sa političkog na nivo građana“, kaže Bojan Elek.
Do sada su, kako kaže, političke elite normalizovale svoje odnose, dok odnosi među građanima nisu ni približni tome.
„Političkim elitama se isplati da se bave normalizacijom i dijalogom, ali da do toga zapravo nikada ne dođe. Jer to je metod kojim se služe za ostanak na vlasti. Možda je Marks to najbolje napisao pre nekih sto pedeset godina: ’Istorija se ponavlja. Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa’. Devedesete su bila ta tragedija, a sada proživljavamo farsu“, zaključio je Bojan Elek iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Deo Birčaninove ulice u Beogradu, nadomak Centra za kulturnu dekontaminaciju gde se održava festival ’Mirdita, dobar dan’ tokom čitavog dana bio je zatvoren za saobraćaj. Raspoređene su policijske snage koje kontrolišu ulazak u obezbeđeni prostor.
Otvaranje festivala 30. maja u Beogradu propratio je protest više od stotinu pristalica Srpske radikalne stranke haškog osuđenika Vojislava Šešelja, koji su pokušali da osujete njegovo održavanje, ali ih je u tome sprečila policija.
Facebook Forum