Tužioci međunarodnog suda u Hagu zatražili su danas da kao neosnovana bude odbačena žalba Radovana Karadžića na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata i drugih zločina tokom rata u BiH.
Karadžićeva odbrana je, prethodno, zatražila da ta presuda bude poništena zbog niza proceduralnih grešaka i pogrešno utvrđenih činjenica, te da se Karadžiću ponovo sudi.
Odgovarajući na žalbu odbrane, tužiteljka Katrina Gustavson (Gustaffson) odbacila je Karadžićevu tvrdnju da se zalagao za "političku autonomiju" Srba u BiH i da su zločini koji su, po presudi, počinjeni nad nesrbima u 20 bosanski opština bili "nenameravani".
Tužiteljka je naznačila da je osuđujuća presuda utemeljena na čvrstim i obimnim dokazima koje je raspravno veće pomno proučilo.Gustavson je kazala da je dokazano Karadžićevo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u cilju trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.
Do jeseni 1992, po tužiteljkinim rečima, snage Republike Srpske pod Karadžićevom vrhovnom komandom "zauzele su gotovo sve te teritorije", ali im je još tri godine bilo potrebno da potpuno etnički očiste Istočnu Bosnu.
Kada je 12. maja 1992, Skupština RS, na Karadžićev predlog, usvojila šest strateških ratnih ciljeva, bilo je to, kako je kazala Gustavson, "ozvaničenje politike etničkog razdvajanja koja je već bila primenjena na terenu, kao i uputstvo za trajno uklanjanje nesrba u predstojećim godinama".
"U srži tih šest ciljeva bio je prvi - etničko razdvajanje Srba od druga dva naroda", nasuprot Karadžićevoj odbrani da je cilj bilo "državno" odnosno administrativno razdvajanje.
"U 20 bosanskih opština bilo je više od 100.000 nesrba, a Karadžić je, uprkos tome, težio da ih načini etnički čistim", tvrdila je zastupnica optužbe.
Kao obrazac kampanje etničkog čišćenja navela je događaje u Foči i Zvorniku, u aprilu 1992.
Kada su srpske snage napale te gradove, u Foči je živelo 52 odsto Muslimana, a u Zvorniku 60 odsto.
U januaru 1993, po tužiteljkinim rečima, Karadžić je obavestio Skupštinu RS da "ni jedan-jedini Musliman više nije u Foči, nego samo jedan narod i samo jedna vera".
Prethodno je "20.000 Muslimana uklonjeno iz Foče" nakon što su srpske snage grad granatirale, a potom i zauzele, masovno pritvarajući muslimanske civile, koji su bili ubijani i zlostavljani, a žene sistematski silovane.
Oni koji nisu sami pobegli pred nasiljem, kasnije su proterani.
Slično je bilo i u Zvorniku, gde je zločine počinila paravojska Željka Ražnatovića-Arkana, koga je Karadžić "podržavao" i "kasnije mu se zahvalio što je branio Srbe", kazala je Gustavson.
Ona je citirala Karadžićeve reči da je "Zvonik nekad bio pola-pola, a sad je srpski".
"To je rekao predsednik koji sada tvrdi da se zalagao za političku autonomiju" i da se "odrekao paravojski", podvukla je tužiteljka.
Po nalazu iz presude, koji je citirala, nekoliko stotina Muslimana bilo je ubijeno u Zvorniku, po istom obrascu kao i u Foči, a potom su sahranjeni u masovne grobnice.
Sličan obrazac, srpske snage ponovile su u svih 20 opština iz optužnice protiv Karadžića, naznačila je tužiteljka.
Takvu etničku separaciju, Karadžić je u mnogim svojim izjavama, ponavljajući da "je saživot nemoguć", da "Muslimani ne mogu živeti sa drugima".
Rasprava o žalbama Karadžića, ali i tužilaštva, na prvostepenu presudu biće nastavljena sutra.
U svojoj žalbi, tužioci su tražili da Karadžić bude proglašen krivim za genocid u još šest opština u BiH, pored Srebrenice, te da mu kazna bude pooštrena na doživotni zatvor.
Haški tribunal je Karadžića (72), bivšeg predsednika RS, 24. marta prošle godine, proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Ti zločini bili su počinjeni, po presudi, u okviru četiri udružena zločinačka poduhvata.
