Odbrana Radovana Karadžića zatražila je danas od međunarodnog suda u Hagu da Karadžiću ponovo sudi, tvrdeći da prvostepeno suđenje, posle kojeg je Haški tribunal osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH, nije bilo pravično.
"Tražimo od vas da ukinete pogrešnu presudu i naložite novo suđenje", rekao je Karadžićev branilac Piter Robinson (Peter) na početku dvodnevne rasprave o žalbi odbrane, ali i tužilaštva, na prvostepenu presudu Karadžiću, izrečenu 24. marta prošle godine.
Tribunal je tada Karadžića (72), bivšeg predsednika Republike Srpske proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Advokat Robinson rekao je da je raspravno veće Tribunala u presudi "izvelo zaključke" o Karadžićevoj krivici tamo gde "tužilaštvo nije dokazalo" tu krivicu.
"Bilo je to glomazno mega-suđenje zasnovano na pretpostavci da je Karadžić kriv" umesto na pretpostavci njegove nevinosti, kazao je Robinson.
I sud i tužilaštvo prekršili su Karadžićevo pravo na fer suđenje, tvrdio je njegov branilac.
Nalaze iz presude o Karadžićevoj krivici za genocid u Srerenici, Robinson je nazvao "nesolidnim, labavim i neistinitim".
O proceduralnim greškama Tribunala koje su, po odbrani, prvostepeno suđenje učinile nepravičnim govorila je Karadžićeva zastupnica Kejt Gipson (Kate Gibson).
Sudije su, po njoj, pogrešile kada su Karadžiću, koji se branio sam, uskratile da svedoči u svoju odbranu u narativnoj formi, tražeći da, umesto toga, odgovara na pitanja pravnog savetnika.
Odbrana je u žalbi, pored toga, navela da je prvostepeno veće pogrešilo kada nije primoralo generala Ratka Mladića da u sudnici odgovara na Karadžićeva pitanja.
Mladić je to odbio da učini, iskoristivši pravo da ne optuži samog sebe.
Zastupnica Gipson naglasila je da su sudije morale obavezati Mladića da odgovori na Karadžićeva pitanja od ključne važnosti za njegovu odbranu.
Kao primer, navela je pitanja: "Da li ste me ikad obavestili o ubistvima u Srebrenici" i "Da li smo mi ikada skovali plan da terorišemo civile u Sarajevu".
Karadžićeva odbrana u žalbi tvrdi i da je prvostepenim procesom bilo "nemoguće upravljati" zbog odluke tužilaštva da "Karadžića optuži za 1.000 događaja tokom pet godina u celoj BiH".
Kao nepropisno, odbrana je ukazala na to što je tužilaštvo 82 puta propustilo da Karadžiću dostavi oslobađajuće dokaze, kao i to što je raspravno veće prihvatilo 2,379 činjenica utvrđenih na ranijim suđenjima.
"Time je teret dokazivanja prebačen na Karadžića, jer nikada ni od koga nije traženo da obori toliko činjenica za koje se pretpostavlja da su istinite", naglasila je zastupnica Gipson.
Jedan od osnova žalbe odbrane odnosi se i na nepriznavanje poslaničkog imuniteta Karadžića za govore koje je održao u Skupštini BiH i RS, a koji su u presudi biti citirani kao dokaz njegove kriminalne namere protiv nesrpskog stanovništva.
U nastavku žalbene rasprave, brnailac Robinson će govoriti o tome zašto neispravnim smatra zaključak iz presude o Karadžićevoj odgovornosti za genocid u Srebrenici.
Tokom današnje rasprave, apelacionom veću sudskog Mehanizma u Hagu, koje će razmotriti žalbe, obratiće se i sam Karadžić.
