Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović posetila je jutros Spomen-područje Jasenovac da bi odala počast žrtvama ustaškog koncetracionog logora iz Drugog svetskog rata, a mediji su o tome obavešteni naknadno, saopštenjem iz njene pres službe.
"Poseta Spomen-području logora Jasenovac uvek priziva osećaje dubokog žaljenja zbog zločina koji su se ovde dogodili i pijeteta prema svim nevinim žrtvama. Nijedan politički cilj ni poredak ne mogu opravdati zločine koji se čine u njegovo ime", upisala je predsednica u knjigu utisaka u Jasenovcu, prenela je pres služba predsednice Hrvatske.
Ona je naglasila da je Republika Hrvatska "bezrezervno osuđuje zločine počinjene u logoru".
"Republika Hrvatska kao demokratska država, nastala na tekovinama svih pozitivnih vrednosti istorijske borbe hrvatskog naroda za slobodu, među kojima je i antifašizam, bezrezervno osuđuje zločine počinjene u ovom logoru i s poštovanjem trajno čuva sećanje na sve njegove stradalnike, u jedinstvenoj opredeljenosti za poštovanje ljudskih prava svih svojih građana, kao garancije napretka i mira", navela je hrvatska predsednica.
U saopštenju se precizira da je u njenoj pratnji bio je Ivan Zvonimir Čičak, koji će biti izaslanik predsednice na državnoj komemoraciji žrtvama ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, u nedelju, 22. aprila.
Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović za razliku od svojih prethodnika na čelu Hrvatske, Stjepana Mesića i Ive Josipovića, ne učestvuje na državnim komemoracijama u Jasenovcu.
Takvu praksu uvela je po dolasku na mesto predsednice države 2015. kada je u Jasenovac otišla nenajavljeno i bez pratnje medija, što je izazvalo oštre kritike javnosti.
Kao i ove godine, mediji su o svemu obavešteni tek naknadno, saopštenjem iz njene pres službe.
Već treću godinu zaredom, predstavnici Jevreja, Srba i antifašista bojkotuju državnu komemoraciju u Jasenovcu zbog izostanka adekvatne reaakcije vlasti na relativizaciju i revitalizaciju ustaštva.
Bojkotu su se pridružili i predstavnici najveće opozicione stranke, Socijaldemokratske partije.
Prva od tri komemoracije održana je protekle nedelje u organizaciji Koordinacije jevrejskih opština, a predsednik Koordinacije Ognjen Kraus rekao je da jevrejska zajednica neće učestvovati u zajedničkoj komemoraciji sve dok izostaje jasna osuda i zabrana ustaškog pozdrava "Za dom spremni".
Predstavnici Srpskog narodnog veća i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske organizuju posebnu komemoraciju u subotu, 21. aprila, a dan kasnije je državna komemoracija na koju je svoj dolazak potvrdio premijer Andrej Plenković.
Bojkot državne komemoracije počeo je 2016. u vreme desne vlade Tihomira Oreškovića, koju su činili Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) i Most, a nastavljen je i pošto je na čelo vlade došao Andrej Plenković, iako njegovu vladu podržavaju i predstavnici nacionalnih manjina, među njima i srpske.
Zajednička komemoracija izostala je tako i prošle godine uz objašnjenje da nema adekvatne reakcije vlasti na relativizaciju i revitalizaciju ustaštva čiji je deo i spomen-ploča u Jasenovcu poginulim pripadnicima rata 90-tih godina s uklesanim ustaškim pozdravom "Za dom spremni".
Tu ploču postavili su postavili pripadnici udruženja veterana paravojne formacije Hrvatske odbrambne snage (HOS), a u septembru prošle godine premeštena je iz Jasenovca u Novsku.
