Srbija bi fokus sa prihvata izbeglica i migranata, usled stišavanja migrantske krize, trebalo da prebaci na integraciju i socijalizaciju ljudi kojima je odobren ostanak u Srbiji, ili su „zaglavljeni“ u procesu nastavka puta ka zemljama Evropske unije.
To je jedan od zaključaka sa konferencije posvećene učincima unapređenja zaštite i humanitarne pomoći izbeglica i migranata – projekta koji je u periodu od 2016.-2018. u Srbiji i Makedoniji finansirala Evropska unija.
Prema zvaničnim podacima Komesarijata za izbeglice u prihvatnim centrima u Srbiji ukupno je zbrinuto 992 dece, od čega 82 maloletnika bez pratnje.
Upravo su najmlađi najugroženiji tokom putovanja izbegličkom rutom.
Mišel Senlo, predstavnik UNICEF-a – Fonda Ujedinjenih nacija za decu, ukazao je da se nikome ne smeju uskratiti osnovna prava garantovana međunarodnim kovencijama.
„Svako ko ulazi u Srbiju, bez obzira na poreklo, da li je migrant ili izbeglica, da li ga nadležnim smatraju legalnim ili ilegalnim – mora uživati istovetna osnovna prava koja garantuje međunarodni zakon. Međutim, i dalje smo svedoci situacija kada se to ne ispunjava u potpunosti. Nijedno dete, ponavljam, nijedno ne sme biti ostavljeno. Svetu su potrebne države koje iskazuju liderstvo kada je reč o borbi za svako dete – osobine kakve u velikoj meri iskazuje Srbija“, naveo je predstavnik UNICEF-a u Srbiji.
U periodu nešto dužem od dve godine Srbija je, uz pomoć Evropske komisije, poboljšala uslove za smeštaj izbeglica i migranata koji su na njenoj teritoriji ostali nakon zatvaranja takozvane balkanske rute.
Najvidljivije su obnove smeštajnih objekata u Obrenovcu, Somboru, Beloj Palanci i Vranju, čime je obezbeđeno više od 1300 mesta. Međutim, sada je potrebno preći u dugoročniju fazu, navodi Nikolas Bizel iz delegacije Evropske unije u Srbiji.
„Solidarnost i podela odgovornosti su osnovni principi našeg rada. A mnogo toga je pred nama. Nije više reč samo o izbegličkoj krizi... Važniji postaju obrazovanje, zaštita zdravlja, kao i integrisanje izbeglica, migranata i tražilaca azila ovde u Srbiji. I to će se nastaviti uz podršku Evropske unije“, naveo je Bizel.
Sve do sada ostvareno u tom konkretnom projektu plod je saradnje Danskog saveta za izbeglice sa nadležnima u Srbiji.
„Hiljadama izbeglica, migranata i tražilaca azila, koji su se našli na teritoriji Srbije,obezbedili smo suštinsku pomoć. Više od 30 000 ljudi dobilo je različite vidove zaštite, pravnu pomoć, kao i uputstvo kako da se obrate nadležnima. Od tog broja više od 23 000 ljudi dobilo je pomoć u odeći“, ukazala je Marina Kremoneze iz Danskog saveta za izbeglice.
U ime nadležnih zaduženih za migracije Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, najavio je da će Srbija nastaviti rad na polju obrazovanja migranata i tražilaca azila.
"Pred nama su sasvim drugačiji zadaci. Na šta se god ti ljudi odluče veoma je važno da to sve bude u okviru sistema. Potrebno da ih što je više moguće usmeravamo prema sistemu i ljudima koji su kvalifikovani i licencirani, naveo je Cucić.
Prema podacima kojima raspolažu nadležni iz Komesarijata za izbeglice u Srbiji se trenutno nalazi 4200 između smeštenih u prihvatne centre i stotinak onih koji žive van državnih kampova.
