U knjizi "Rat i mit" autor Dejan Jović pokušava da dekonstruiše mit o domovinskom ratu, ali i sve druge mitove na južnom slovenskom prostoru i zbog čega je Hrvatska koja je ostvarila svoje ciljeve u ratu 1990-ih godina, 25 godina posle rata opsednuta ratom i živi u nekoj vrsti vanrednog stanja, rekla je istoričarka Latinka Perović na predstavljanju te knjige u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.
Jović je kazao da se u Hrvatskoj nameće samo jedna interpretacija Domovinskog rata (Rat u hrvatskoj 1990-ih godina), a da on smatra da su činjenice ono što je sveto, dok interpretacija treba da bude slobodna.
"Deca rođena 1995 svakodnevno slušaju o 1991. ili 1941. godini... Nameće im se da ponavljau rituale... Vlast reaguje na način zabrana da se ne bi dogodila alternativna interpretacija", rekao je Jović.
On je rekao da on razmišlja o legitimnosti referenduma 1991. godine, koji prema njegovom mišljenju nije bio izraz slobode i dodao da on ne dovodi u pitanje njegov demokratski, već liberalni karakter.
"Svi Hrvati od sedmog veka sanjaju jedan te isti san o nezavisnosti. Ko ne sanja taj san, taj nije Hrvat, ali realnost je potpuno drugačija", kazao je Jović i naglasio da se mit stvara tako što se činjenice selektivno posmatraju i prihvataju samo one koje odgovaraju onome ko mit stvara i da je u martu 1990. godine 50 odsto hrvata htelo konfederaciju, 25 je bilo za status quo i 11 odsto je htelo nezavisnost, ali da se te činjenice danas prenebregavaju.
On je kazao da je knjiga nastala nakon što je smenjen sa mesta glavnog analitičara tadašnjeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića, kao odgovor Josipoviću i onima koji su se pitali šta mu je trebalo da napiše tekst "Samo u mitovima svaki narod želi svoju državu, a u stvarnosti ne".
Prema rečima Latinke Perović, Jović u knjizi ne koristi izraz etnonacionalizam, već etnototalitarizam, kojim se stvara pritisak na svakog ko nije deo većine, a on sam objašnjava da je svaki totalitarizam pokušaj predstavljanja većine kao celine.
Jović je kazao da bi u Hrvatskoj trebalo da bude zabrinjavajuće smanjenje broja pripadnika nacionalnih manjina, kojih sada u toj zemlji ima devet osto, ali da se to ne događa.
"Etnototalitarizam je veoma opasan, jer se očituje u svemu. Kad hrvatska televizija kaže 'mi', kada igra hrvatska, na primer protiv Srbije, taj neko ne uzima u obzir da pretplatu plaća i neko ko ne navija za Hrvatsku", rekao je Jović.
On je dodao da razlikuje pojam "branitelja", pod kojim vidi ljude koji su branili ono što su smatrali svojim i za šta nemaju nikakve privilegije i "stvoritelji", koji sami govore da su stvorili Hrvatsku, pa tako postavlja pitanje i kako su branili nešto što nije bilo stvoreno.
Igor Štiks rekao je na predstavljanju knjige da je Jović pokušao da objasni zašto je Hrvatska kompleksna zemlja.
On je ocenio da se iz knjige vidi da je mit, iako sveprisutan, slab i to slab zbog realnosti, jer Hrvatska nije suverena zemlja, jer je svoj suverenitet na određen način ulaskom u EU, podredila toj zajednici, prepisujući njene zakone, a da je vojska Hrvatske deo Nato i radi pod njihovim standardima.
"Desničari su tvrdili da će hrvatska puška biti na hrvatskom ramenu, ali ona je po Nato standardu", rekao je Štiks i dodao da je za popravljanje stanja potrebno liberalizovati diskusiju i slobodu istraživanja.
Perović je kazala da knjiga obiluje literaturom o raspadu Jugoslavije i da Jović stoji na stanovištu da u tom raspadu nije presudno uticao strani faktor, već da se ona raspala iznutra.
