Vrhovni sud Španije podigao je danas protiv 13 katalonskih političara, među kojima je i odbegli bivši lider Karles Pućdemon, optužnice za pobunu zbog njihovog pokušaja da proglase nezavisnost Katalonije od Španije.
Optužnicama sudije Pabla Ljarene okončana je istraga o događajima od pre šest meseci koji su Španiju gurnuli u najdublju krizu poslednjih decenija.
Prema španskom zakonu, za pobunu je predviđena kazna do 30 godina zatvora.
Ljarena je u danas objavljenom dokumentu naveo da će procesi zbog pobune, pronevere ili neposlušnosti biti vođeni protiv ukupno 25 Katalonaca.
Uz Pućdemona, za pobunu su optuženi i bivši potpredsednik Katalonije Oriol Žunkeras, koji je već u pritvoru, sedam članova u oktobru smenjene katalonske vlade, bivša predsednica parlamenta Karme Forsadelj, uhapšeni separatistički aktivisti Žordi Sančes i Žordi Kuišar, kao i liderka Republikanske levice Katalonije (ERC) Marta Rovira.
U danas objavljenom pismu svojim partijskim drugovima, Rovira je navela da beži iz Španije, ali nije precizirala da li je već napustila zemlju niti gde bi mogla da ode.
"Danas krećem teškim putem, putem kojim je, nažalost, toliko mnogo naših prethodnika moralo da krene - putem egzila", napisala je Rovira.
Pet katalonskih političara, uključujući Pućdemona, pobeglo je u Brisel krajem oktobra, posle neuspelog pokušaja proglašenja nezavisnosti Katalonije. Bivša poslanica krajnje leve Kandidature narodnog jedinstva (CUP) Ana Gabrijel pobegla je u Švajcarsku ranije ove godine.
Dvanaest bivših katalonskih ministara optuženo je za proneveru javnih fondova, a sedam poslanika optuženo je za neposlušnost.
Sudija Ljarena je izdao nalog da 14 bivših članova Pućdemonovog kabineta plati 2,1 milion evra kao depozit, pre nego što sud odluči da li moraju da vrate proneverena sredstva.
Secesija je zabranjena prema Ustavu Španije, a sudovi su blokirali sve korake tog španskog regiona ka nezavisnosti.
Referendum o nezavisnosti Katalonije održan je 1. oktobra, uz protivljenje Madrida, a katalonski parlament je 27. oktobra proglasio nezavisnost. Vlada španskog premijera Marijana Rahoja suspendovala je potom autonomiju Katalonije, smenila njenu vladu, raspustila parlament i uvela direktnu upravu Madrida u tom regionu.
Na izborima za parlament Katalonije koje je Madrid raspisao za 21. decembar, separatističke partije ponovo su osvojile tesnu većinu, ali od tada traju neočekivano dugi pregovori o novoj vladi, pa je Katalonija bez lidera gotovo pet meseci.
Sud će saslušati i Žordija Turula, bivšeg portparola Vlade Katalonija, koji je nije uspeo juče da osvoji neophodnih 69 glasova da bi postao predsednik ove regije.
Za njega je glasalo 64 poslanika u Skupštini Katalonije. On je treći po redu kandidat za ovu funkciju nakon što su španske vlasti odbacile kandidaturu Karlesa Puđdemona i Žordija Sančeza. Vlasti u Madridu imaju primedbu i na kandidaturu Turula. Parlament Katalonije ima rok od dva meseca da izabere predsednika regija, a ukoliko u tome ne uspe biće raspisani izbori.
