Članstvu Srbije u NATO-u protivi se 84 posto građana Srbije, dok bi njih 10 posto podžalo pristupanje toj Alijansi. Ipak, veći procenat ljudi, njih 26 posto, smatra da Srbija može imati koristi od saradnje sa NATO, pokazuje istraživanje Instituta za evropske poslove, koje je povodom 19 godina od NATO intervencije u SRJ, sprovedeno u saradnji sa istraživačkom kućom Ninamedia.
Većina građana Srbije smatra da je za NATO bombardovanje najviše kriva politika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali i da se ono moglo izbeći.
Prema rezultatima istraživanja, građani visokog i višeg obrazovanja više podržavaju članstvo u NATO. Članstvo najmanje podržavaju Beograđani, više nego duplo manje od građana južne i istočne Srbije.
Kada se radi o konkretnoj saradnji sa NATO i koristima od nje, dve trećine ispitanika je protiv bilo kakve saradnje (66 posto), dok 26 procenata ispitanika podržava saradnju. Porastom stepena obrazovanja raste i broj onih koji smatraju da treba podržati saradnju, te broj više i visoko obrazovanih koji podržavaju saradnju raste do 40 posto, navodi se u istraživanju.
Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana smatra da je za to kriva politika Slobodana Miloševića. Dve trećine građana smatra da se NATO intervencija mogla izbeći, dok petina ima suprotan stav.
Trećina ispitanika prihvatila bi izvinjenje NATO-a, dok se 62 procenta ne slaže sa time. Mladi su u većoj meri skloni da prihvate izvinjenje od starijih.
Građani ocenjuju odnose Srbije i NATO prosečnom dovoljnom ocenom - 2,01.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 16. do 20. marta 2018. godine na reprezentativnom uzorku od 1 203 ispitanika.
Institut za evropske poslove navodi da devetnaest godina od NATO intervencije, koja je počela 24. marta 1999. godine „još nije utvrđena odgovornost političkih elita za politiku devedesetih koja je zloupotrebila državne institucije zarad nacionalističkih težnji i kršila osnovna prava građana“.
„Državne institucije ni devetnaest godina posle bombardovanja nisu utvrdile čak ni približan broj žrtava bombardovanja. Uz sve kapacitete i resurse teško je poverovati da država nije u mogućnosti da imenom i prezimenom popiše sve žrtve. Žrtvama se manipuliše u dnevno političke svrhe i broj žrtava varira od nekoliko stotina do nekoliko hiljada“, navodi se u saopštenju Instituta za evropske poslove.
Tokom bombardovanja, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, za sada jedinim relevantnim izvorom kojim se može raspolagati, imenom i prezimenom potvrđeno da je u NATO napadima život izgubilo ukupno 758 ljudi: 205 civila srpske nacionalnosti, 220 civila albanske nacionalnosti, 28 civila romske i drugih nacionalnoti, 30 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i 275 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, navodi Institut za evropske poslove. Na teritoriji Kosova stradalo je 488 ljudi, u Srbiji 260, u Crnoj Gori 10 osoba.
