Vlada Hrvatske uputila je danas u parlamentarnu proceduru Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, u javnosti poznate kao Istanbulska konvencija, uprkos protivljenju konzervativnih krugova, ali i nekih zvaničnika vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), prenosi Beta.
Vlada je odluku donela jednoglasno, a uz Konvenciju je upućena i izjava koja dodatno pojašnjava tumačenja pojedinih njenih članova.
Ona nema formalno-pravnu težinu, već je upućena uz Konvenciju da bi se umirili njeni protivnici u redovima vlasti koji su proteklih dana, kao i konzervativna udruženja i predstavnici Katoličke crkve, govorili protiv Konvencija uz tvrdnju da sadrži "rodnu ideologiju".
Premijer Andrej Plenković rekao je na sednici Vlade da je suština Istanbulske konvencije zaštita od nasilja nad ženama i nasilja u porodici, naglasivši da je reč o "panevropskom problemu" i da u njoj nema "skrivenih namera".
On je istakao da je između 2013. i 2017. godine bilo ukupno 195 ubistava, a u 91 slučaju žrtve su bile žene. Od tog broja, dodao je premijer, čak 63 ubistva dolazi od bliskih osoba, a 46 od intimnih partnera. "To je suština i problem, fenomen kojim se moramo baviti… Zbog toga ova Konvencija mora biti potvrđena u Saboru i ojačati naše nacionalne mehanizme za suzbijanje ovoga negativnog fenomena", istakao je Plenković.
On je objasnio da se kao deo zakona predlaže i interpretativna izjava zbog političkih i društvenih aktera koji u njoj vide "neke opasnosti". Tako se izjavom precizira da Istanbulska konvencija ne sadrži obavezu uvođenja rodne ideologije u hrvatski pravni i obrazovni sistem, niti promenu ustavne definicije braka kao zajednice muškarca i žene, dodao je premijer.
Plenković je naglasio da "nema pravne obaveze za priznanje trećeg ili neutralnog pola, za redefiniciju braka i za uvođenje u nastavne planove i programe sadržaja za koje se smatra da bi se kosili s našim vrednostima". On je pozvao sve one koji imaju rezerve prema tom evropskom dokumentu da imaju poverenja u Vladu Hrvatske, Sabor i institucije hrvatske države.
Istanbulska konvencija izazvala je podele u hrvatskoj javnosti, ali premijer i predsednik HDZ Andrej Plenković najviše problema s Konvencijom ima u redovima svoje stranke. Tako se na sednici Predsedništva HDZ potvrđivaju Konvencije suprotstavilo čak šest članova, dok ih je 19 glasalo "za" ratifikaciju.
Među onima koji su glasali "protiv" su i zamenik predsednika Milijan Brkić, potpredsednica Ivana Maletić, politički sekretar Davor Ivo Štir i međunarodni sekretar Miro Kovač. U javnosti se ocenjuje da se iza stava o Konvenciji krije želja za rušenjem Plenkovića s čelnog mesta u stranci i Vladi budući da se većina protivnika ranijih godina zalagala za ratifikaciju.
Zamenik predsednika HDZ Milijan Brkić je, međutim, u međuvremenu izjavio da različita mišljenja o tom pitanju u HDZ-u nisu uperena protiv premijera Plenkovića i Vlade, te da HDZ neće ponovno rušiti svoju Vlade. Vrh HDZ još nije odlučio hoće li omogućiti svojim poslanicima da o Istanbulskoj konvenciji u Saboru, kada za to dođe vreme, glasaju "po savesti", za šta se zalažu neki od njenih protivnika.
Premijer Plenković nema problema s drugim strankama iz vladajuće koalicije, osim ultrakonzervativne stranke Hrast, koja ima jednog poslanika i protivi se ratifikaciji. Deo ultrakonzervativnih udruženja najavio je za subotu skup u Zagrebu protiv Istanbulske konvencije. Ova tačka podelila je i najveću opozicionu stranku, Socijaldemokratsku partiju (SDP), koja se zalaže za usvajanje Konvencije, ali bez dodatne izjave.
Deo poslanika te stranke je, međutim, istakao da će je podržati bez obzira na propratnu izjavu.
Savet Evrope pozvao je povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena, države članice da ratifikuju Konvenciju koje je svrha da spreči i ukine nasilje nad ženama. Do sada je ovaj tekst iz 2011. godine ratifikovalo 28 zemalja Saveta Evrope, od čega je 17 članica EU.
