Izložba "Slučaj Kosovo 1998-1999", koja predstavlja kako su zločini počinjeni na Kosovu istraženi, rekonstruisani i procesuirani pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, otvorena je večeras u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Interaktivni video narativ kroz video materijale i odabrane dokumente predstavlja činjenice o zločinima sprskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom počinjenim 1999. godine, kao i o zločinima OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) iz 1998. godine.
Jedino u Prištini u bivšoj Jugoslaviji postoji Dokumentacioni centar gde su predstavljeni zločini obe strane koji su procesuirani pred Haškim tribunalom, rekao je Mirko Klarin iz SENSE Centra za tranzicijsku pravdu i direktor ovog interaktivnog projekta iz kojeg je proizašla izložba.
"Ja bih jako voleo da možemo, recimo, u Kninu da vidimo jedan interaktivni narativ koji bi prikazao kako zločine Hadžića, Martića i Babića za koje su osuđeni, tako i zločine koji su potvrđeni u presudi za ’Oluju’, mada su optuženi oslobođeni usled nedostatka dokaza ali su potvrđeni zločini koji su tamo počinjeni. Isto bi bilo dobro kada bismo u Banjaluci ili Sarajevu ili, zašto da ne, i u Beogradu videli centar u kome bismo na podjednak način tretirali sve što je dokazano i utvrđeno od činjenica na suđenjima u Hagu", rekao je Klarin.
Kako je rečeno, prostor za Dokumentacioni centar u Prištini, u kome je predstavljen ovaj interaktivni narativ, dao je Grad.
Na Kosovu je vrlo malo informacija o dokazima za ratne zločine dospevalo do šire javnosti, naročito do mladih, rekao je Bekim Blakaj iz Dokumentacionog centra Kosovo. On je preneo i neka iskustva iz organizovanih poseta.
"Većina njih izjavljuje da su čuli da je bio neki proces protiv Miloševića i da su postojali neki drugi, ali ne znaju ni koji drugi, ni koliko predmeta, ni kakve su bile presude. I možda su čak više znali o predmetima koji su vođeni protiv Albanaca pred Haškim tribunalom, protiv Haradinaja i Ljimaja. Međutim, uopšte nisu imali informacije o dokazima koje je iznelo tužilaštvo u ovim predmetima, koje su bile presude. Nisu znali da su svedoci bili slaba tačka na ovim suđenjima", preneo je Blakaj.
Interaktivni video narativ sastoji se od 9 segmenata i prati događaje na Kosovu od početka krize 1998. pa do kraja NATO intervencije na Srbiju 1999. godine, nakon koje su se vojska i policija povukle sa Kosova. Na otvaranju beogradske izložbe, koja je proizašla iz ovog video narativa postavljenog na internetu, prisustvovao je i Tomas Hanis, koji je radio u tužilačkom timu u predmetu ’Milutinović i drugi’, a koji je u žalbenom postupku promenio ime u ’Šainović i drugi’.
Na pitanje moderatora da li se iz predmeta u kojima je praktično osuđen ceo policijski i vojni vrh Srbije koji je bio zadužen za Kosovo, te jedan visoki političar Nikola Šainović, može iščitati odgovornost Slobodana Miloševića (koji je umro u Haškom tribunalu pre izricanja presude) za zločine nad kosovskim Albancima, Hanis je rekao da njegov odgovor predstavlja njegovo lično mišljenje a ne mišljenje Haškog tribunala ili tužilaštva.
"Mislim da nalazi suda u predmetu ’Šainović i drugi’ jasno vode podupiranju pretpostavke da je Milošević bio uključen u zajednički zločinački poduhvat da se deportuje veliki broj kosovskih Albanaca sa ciljem da se sačuva politička kontrola nad pokrajinom. Najbolje mesto za svakoga ko je ozbljino zainteresovan da sazna o ovome jeste da pogleda presudu u predmetu", rekao je Hanis.
Na pitanje iz publike zašto pored Sarande Bogujevci, koja je preživela maskar albanskih civila u Podujevu u martu 1999. godine, poziv da učestvuje na pratećim događajima ove izložbe nije upućen i nekoj srpskoj žrtvi, Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo je odgovorio da Fond ne zanemaruje srpske žrtve.
"Imali smo sada priliku da dovedemo Sarandu Bogujevci. Dovodićemo i srpske žrtve i razgovaraćemo o srpskim žrtvama. Sutra će ovde biti predstavljeni zločini OVK, imaćemo iskaze srpskih žrtava o tome šta se dešavalo u logoru Lapušnik. Ono što neke boli, sad ja pričam ko predsednik Srbije o onome što tamo neke boli, je to što se mi bavimo i drugim žrtvama a ne samo srpskim žrtvama", poručio je Stjepanović.
Drugog dana izložbe, kako je navedeno, biće održan javni čas o zločinima OVK, a trećeg dana javni čas o zločinima srpskih snaga na Kosovu.
Razgovorom sa Sarandom Bogujevci, 26. marta, biće obeležena 19. godišnjica ubistva 14 albanskih civila u Podujevu, 28. marta 1999. godine. Tada su ubijeni Sarandina majka i braća, dok je sama Saranda, tada 13-godišnja devojčica, preživela masakr.
Izložba će biti zatvorena 28. marta, projekcijom višestruko nagrađivanog filma Dubina dva.
Izložbu "MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999" organizovao je Fond za humanitarno pravo, u saradnji sa SENSE – Centrom za tranzicijsku pravdu iz Pule, Fondom za humanitarno pravo Kosovo i Centrom za suočavanje s prošlošću – Documenta.
Facebook Forum