Tokom protekle dve godine, vlasti u Crnoj Gori su zabeležile porast sajber-napada, uglavnom usmerenih na državne institucije i medijske kuće. Uoči predsedničkih izbora koji se održavaju 15. aprila, najnovija članica NATO-a i njenih 650.000 stanovnika se pripremaju za još jedan mogući talas hakerskog napada, piše dopisnik Radija Slobodna Evropa Alan Krozbi (Alan Crozby).
Crna Gora i druge zemlje na Balkanu strahuju od mešanja Moskve u okviru jačanja ruske spoljne politike. Zvaničnici u Podgorici smatraju da je njihova zemlja posebno ranjiva, jer će pobednik predsedničkih izbora verovatno usmeriti Crnu Goru na što brže pristupanje EU, što je potez kome se Kremlj stalno protivi.
Evropska unija je nedavno izradila novu strategiju širenja koja predviđa da će se Crna Gora pridružiti Uniji do 2025. godine.
"Mi radimo sve kako bismo bili spremni najbolje što možemo", rekla je Milica Janković, direktor Direkcije za elektronsku administraciju i informacionu bezbednost u Ministarstvu državne uprave, za RSE.
"Mi sistematski organizujemo prevenciju i praćenje, i pokušaćemo da prepoznamo napade i predvidimo ih pre nego što se pojave."
Povećanje broja sajber-napada, koje su analitičari povezali sa Rusijom, poklopio se sa završnom fazom pregovorima o članstvu u NATO-u krajem 2016. godine.
Janković navodi da su u 2017.oj godini imali 700 sajber napada, što je povećanje od 20 puta u odnosu na prethodne godine.
Crnogorski lideri takođe kažu da je Moskva pokušala da se umeša na opštim izborima 2016. godine. Te optužbe su ruski zvaničnici negirali. U skladu sa tim, vlasti i vladajuće stranke tvrde i da je Rusija sponzorisala pokušaj državnog udara na dan izbora.
"Napadi sa političkom pozadinom najčešće se javljaju u organizaciji država, a zlonamerni programi distribuirani u službi država predstavljaju najmasovniju oružje koje države koriste u ostvarivanju svojih političkih ciljeva", kaže Adis Balota, dekan Fakulteta informacionih tehnologija na Mediteranskom univerzitetu u Podgorici.
"Crna Gora je meta pre svakog izbornog ciklusa ili promena, i ne samo Crna Gora, već i region - Makedonija, Srbija i Bosna i Hercegovina. Aktivnost takvih napada ili pokušaja napada na određenu državnu infrastrukturu uvek se povećava," dodao je Balota.
Crnogorska vlada nije zvanično imenovala napade iz ruskih izvora.
Međutim, IT firme za bezbednost poput FirstEye i Trend Micro kažu da su videli dokaze koji su vezali mnoge od njih za APT28, rusku hakersku grupu koja je poznata i kao Fancy Bear i pola tuceta drugih nadimaka, koji su povezani sa američkim obaveštajnim službama i privatnim analitičarima za sajber-bezbednost koji rade za rusku vojnu obaveštajnu službu, GRU.
Fancy Bear je grupa koja je optužena za pokušaj sajber napada i mešanje u ishod izbora u NATO-u, Beloj kući i možda nekoliko nemačkih vladinih institucija.
Agencija za sigurnost mreže i informisanje Evropske unije (ENISA) je saopštila da je crnogorska infrastruktura bila na meti ove grupe.
"Rusija će verovatno nastaviti da koristi sajberske mogućnosti kako bi potkopala glatku integraciju Crne Gore u Alijansu ", rekao je Toni Cole, potpredsednik i glavni tehničar za globalnu vladu FireEie.
Poslednjih godina posledice ruskih sajber napada i digitalnog mešanja bile su vidljive i u Evropi i u Severnoj Americi, uključujući i njihovu povezanost sa referendumom o izlasku Velike Britanije iz EU, kao i izborima u Sjedinjenim Državama 2016. godine i izborima u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj prošle godine.
Crna Gora je prošle godine postala 29. članica NATO-a. To je korak koji je Rusija kritikovala, a protivili su mu se i Crnogorci koji se zalažu za bliske odnose sa Moskvom.
Pošto je to video izbliza u svojoj zemlji, američki vojni general Kurtis Skaparoti (Curtis Scaparrotti), novi komandant NATO u Evropi, je upozorio da je Balkan oblast koja ga zabrinjava.
"Rusija deluje na Balkanu, a mislim da smo mi pažnju skrenuli sa tog područja", rekao je on komitetu američkog Senata 8. marta.
"To je oblast sa kojom možemo imati problema u budućnosti", dodao je on.
Kremlj je demantovao da je na bilo koji način učestvovao u napadima na vlade, medije ili izbore širom sveta.
Iako je kampanja na trećim predsedničkim izborima u Crnoj Gori od sticanja nezavisnosti 2006. godine tek počela, analitičari spekulišu da bi ukoliko bi Moskva imala željenog kandidata to verovatno bio Mladen Bojanić.
Bojanić je bivši advokat i aktivista za građanska prava koji se suprotstavlja ulasku u NATO i podržava ga najjači opozicioni savez, pro-ruski Demokratski front.
Očekuje se da će se on biti glavni protivnik Mila Đukanovića.
Đukanović još nije zvanično objavio svoju kandidaturu. On je vodio zemlju više od 25 godina pre nego što se povukao iz politike nakon što je njegova Demokratska partija socijalista pobedila na opštim izborima 2016. godine.
On je bio jedna od meta u navodnom državnom udaru.
Vlasti u Crnoj Gori tvrde da su srpski i ruski nacionalisti planirali da zauzmu Skupštinu tokom parlamentarnih izbora u oktobru 2016. godine, ubiju Đukanovića i uspostave pro-rusko rukovodstvo koje bi zaustavilo kandidaturu Crne Gore za članstvo u NATO-u.
Kao i pokušaje hakera, Kremlj je negirao i tvrdnje da su "ruska državna tela" bila uključena u ovu navodnu zaveru.
Zamenik premijera i ministar državne uprave Boris Koprivnikar kazao je da je Vlada svesna pretnje sa kojom se suočava i čini sve što je u njegovoj moći da ih zaustavi .
"Sajber bezbednost mora biti koordinisana na nacionalnom i međunarodnom planu", rekao je on.
Koprivnikar je rekao da će to pomoći da se obezbedi "brz odgovor" na sajbersko ugrožavanje crnogorske bezbednosti ili njene infrastrukture.
Međutim, sa potencijalnim prelomnim izborima u roku od samog jednog meseca, zvaničnici u Podgorici priznaju da nema savršenog odgovora na sofisticirane sajber-napade poput onih za koje su neke od zapadnih vlada ubeđene da dolaze iz Moskve.
"Ovo je područje u kojem nikada ne možete reći da ste 100 posto zaštićeni, jer tako nešto ne postoji", rekla je Janković.
Lični podaci građana kao na pijaci
Pored hakerskih napada dodatni problem su malverzacije s biračkim spiskovima i podaci kojima se manipuliše, o čemu je ovih dana pisao RSE.
Veliki broj građana i javnih ličnosti tvrdi da su njihovi lični podaci zloupotrebljeni, jer su se bez njihove volje našli među onima koji podržavaju neke od predsedničkih kandidata u Crnoj Gori.
Skandal oko lažiranih potpisa podrške se ne stišava, a paralelno su otvorena pitanja: iz kojih izvora potiču zloupotrebljeni lični podaci građana, da li su podaci građana kompromitovani i da li je moguće počiniti zloupotrebu tih podataka u znatno štetnije svrhe?
Od trenutka kada je Državna izborna komisija omogućila građanima da putem aplikacije provere da li se nalaze na spisku podrške dela predsedničkih kandidata, veliki broj ljudi je shvatio da su bez svoje volje upisani među potpisnike podrške.
U ovom trenutku, Centar za demokratsku tranziciju je predao oko 300 prijava građana koji sumnjaju da su njihovi podaci zloupotrebljeni za podršku predsedničkim kandidatima Vrhovnom državnom tužilaštvu koje treba da utvrdi da li u prikupljanu ličnih podataka ima elemenata krivičnog djela.