'Vagnerovi' borci za RSE: Ljudi kao topovsko meso

Piše: Sergej Hazov-Kasia (Priredila: Julia Petrovskaja)

Nezvanična oružana formacija "Grupa Vagner", koju ruska štampa često naziva privatnom vojnom kompanijom, poslednjih godina aktivno je delovala na teritoriji Ukrajine i Sirije. Tri predstavnika njene komande pristala su na razgovor sa dopisnikom Radija Slobodna Evropa pod uslovom da ostanu anonimni. Sva trojica su prošli obuku u sovjetskoj vojsci i učestvovali u ratu u Donbasu i Siriji.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa potvrdili su da "Grupa Vagner" svoje poreklo vodi iz Sirije od 2013. godine. Tada su dvojica Rusa, Vadim Gusjev i Jevgenij Sidorov, koji su radili u privatnoj vojnoj kompaniji (PVK), Moran Security Group, u Hong Kongu registrovali PVK "Slovenski korpus". Nakon toga 267 ljudi, prema pisanju ruskih novina Fontanka, otišlo je u Siriju kako bi branili naftovode i naftna polja. Zapravo su učestvovali u građanskom ratu na strani snaga Bašara al-Asada i, prema rečima naših sagovornika, pretrpeli velike gubitke, do 90 odsto ljudi.

Avion sa preživelim borcima po povratku u Moskvu, u oktobru 2013. godine, dočekali su na aerodromu Vnukovo predstavnici ruskih bezbednosnih organa. Istražitelji FSB-a (Federalne službe bezbednosti) su ih ispitali. U oktobru 2014. godine, vođe "Slovenskog korpusa", Gusjev i Sidorov, osuđeni su na tri godine zatvora.

Međutim, sama ideja se dopala ruskim vlastima. "Dok su jedni ležali u zatvoru, drugi borci su dobili ponudu, koja se ne odbija", kaže jedan od sagovornika Radija Slobodna Evropa. Među onima koji su takvu ponudu dobili bio je potpukovnik Dmitrij Utkin. On je zajedno sa drugim komandantima počeo da formira svoje brigade za rat u Ukrajini. Na početku sukoba u Donbasu te grupe nisu mogle nesmetano da prelaze rusko-ukrajinsku granicu, jer u to vreme ona je još postojala.

"Formiranje tih grupa vršilo se u Rostovu na Donu (na jugu Rusije)", objašnjava jedan od komandanata. "Zakupili su bazu, pozvali kompetentne obaveštajce iz Ministarstva odbrane. Prvi odred, koji je poslat na istok Ukrajine, imao je naziv - 'Mesec', drugi odred - 'Stepa'. To su zapravo taktičke grupe do 250 ljudi. Ovo još nije bila privatna vojna kompanija ali članovi tih grupa su bili plaćeni. Jedan od komandanata u Donbasu bio je pomenuti Dmitrij Utkin sa nadimkom 'Vagner'", objasnio je anonimni izvor RSE.

Nad grupama se vršio nadzor. Neke od nјih su kasnije bile rasformirane, kao što je na primer grupa poznatog Igora Bezlera (Besa). Grupa Vagner se dobro pokazala i bila je doneta odluka o jačanju te formacije.

"Vagner je okrutan čovek", kaže jedan od sagovornika Radija Slobodna Evropa i dodaje: "Kada je došao u Palmiru, videli smo da ima tetoviranu svastiku na ramenu i kacigu sa rogovima, jer je on pripadnik rodnoverja (jedan od naziva za mnogobožačku religiju Slovena)". Ipak, smatraju sagovornici RSE, "privatna vojna kompanija Vagner" u pravnom smislu ne postoji, dok Dmitrij Utkin nije prvo lice te kompanije, već samo komandant brigade.

Grupa Vagner se 2015. godine pojavila i u Siriji. Prema procenama sagovornika RSE, u Siriji je trenutno aktivno nekoliko vojnih kompanija sa plaćenicima iz Rusije, ali samo grupa Vagner izvodi prave borbene misije. Ova grupa, prema njihovim podacima, broji oko 2.000 ljudi (prema drugim izveštajima 4.000). Zajedno sa grupom Vagner, deluje odred "Karpati" sa oko 300 ljudi, sastavljen uglavnom od Kozaka sa ukrajinskim državljanstvom. Sve ukupno, prema procenama naših sagovornika, na strani vladinih snaga Bašara al-Asada ratuje do 8.000 Rusa.

Plaćenici potpisuju ugovore o radu na naftnim poljima, uz uslov da će biti angažovani u zoni ratnih dejstava uz spremnost da uzmu oružje u ruke. Oružje se izdaje po dolasku na zborno mesto. Regruti se prvo okupljaju na vojnom poligonu u Moljkinu (Krasnodarski kraj u jugo-zapadnom delu Rusije). Najvažniji uslovi su da borci imaju punih 25 godina i da nemaju problema sa zakonom.

Kandidate testiraju na poligrafu, pitaju ih da li su radili u bezbednosnim strukturama, o njihovoj povezanosti sa kriminalom, saradnji sa "konkurentskim organizacijama", a onda sledi razgovor sa psihologom.

"Psiholog treba da utvrdi, može li se kandidat smatrati ratnikom. Psiholog na primer pita: koliko mu treba vremena da se odluči da nekoga ubije. Jer, ima kandidata koji bi milione, a kada treba izvesti vojni zadatak, traže da ih vrate kući", kaže anonimni sagovornik RSE, inače pripadnik grupe Vagner.

Novopečeni borci stižu u sirijski Hmejmim čarter letovima iz Rostova na Donu ili Vladikavkaza. Deo njih putuje brodovima. Po pravilu, svako mora imati pasoš, ali jedan od komandanata rekao je za RSE da su 2016. godine poslali nekoliko aviona preko "zelenog koridora", odnosno bez provere dokumenata.

Borbene zadatke grupa Vagner prima od sirijske komande, ceo posao koordiniraju sa Oružanim snagama Ruske Federacije. Ofanziva se izvodi po istoj šemi: prvo na određenom području deluju avijacija i artiljerija, pa onda sledi napad boraca.

"Misija privatne vojne kompanije je proširenje zone uticaja, uspostavljanje kontrole nad naftnim i gasnim poljima, te čuvanje tih teritorija. Za to borci i dobijaju novac", pojasnio je u razgovoru jedan od komandanata.

Sirijska zarada

Novac ruskim plaćenicima, prema rečima naših sagovornika, isplaćuje sirijska strana. Finansijska pitanja rešavaju preko firme Euro Polis, koja je u vlasništvu struktura ruskog biznismena Jevgenija Prigožina, koga smatraju čovekom iz okruženja predsednika Vladimira Putina. Novac se isplaćuje po povratku u Rusiju, na pomenutom poligonu Moljkino.

Zarada varira u zavisnosti od čina. Prosečna zarada plaćenika "Grupe Vagner" je 150.000 rubalja mesečno (2.150 evra), plus nagrada do 100 odsto. Za tri meseca može se zaraditi oko milion rubalja (više od 14.000 evra). Komandant naplaćuje do tri miliona rubalja (43.000 evra). Plaćenik odreda "Karpati" zarađuje dva puta manje. Iako su ranije rođaci mogli dobijati uplate na bankarske kartice, od 2016. godine novac se isplaćuje isključivo u gotovini.

Za poginulog borca rođacima isplaćuju po tri miliona rubalja (43.000 evra), ranjenik zavisno od težine povreda dobija od 30.000 do 180.000 rubalja (od 430 do 2.580 evra). Ako se regrut u međuvremenu predomisli i odluči da ne ratuje, njega će prebaciti u luku da radi kao utovarivač za 1.000 rubalja dnevno (14 evra).

Za kršioce pravila vojnih formacija su predviđene novčane kazne: borci dobijaju samo 60.000 rubalja (860 evra) mesečno. "Kazna za alkoholičare je kontejner. U kontejneru ih svako može tući. Za dan-dva mogu potpuno izgubiti zdravlje", kaže jedan od sagovornika.

Iako su zarade u grupi Vagner velike, u poslednjih nekoliko godina nedostaje plaćenika, nastavlja naš sagovornik. "Nema dovoljno ljudi, pametni neće da idu, jer borce tretiraju kao topovsko meso. Ti si došao po lovu, ko te j...e! Talenat nije toliko bitan. Kako bi postao komandant, moraš da se ulizuješ Vagneru i da tretiraš ljude kao stoku. I poželjno je da budeš rodnover. On ima samo jednog razumnog komandanta, Ratibora".

Što se gubitaka tiče, sagovornici RSE ne raspolažu tačnom statistikom. Prema njihovim procenama, u Siriji je od 2015. godine pa do danas ubijeno oko 400 Rusa. Jedan od komandanata kaže da su neki od njih i sahranjeni u Siriji. Takva mogućnost je navedena i u ugovoru. Proveriti ovu informaciju je teško jer ugovore u ruke ne daju.

"Kruži priča kako se projekat 'Vagner' koristi za uklanjanje neugodnih boraca iz Donbasa. Jer među njima, pogotovo u prvom talasu, bilo je dosta ideologiziranih budala. To su opasni ljudi, koji deluju poput kvasca, trujući društvo. U Siriji se taj 'kvasac' troši, a s druge strane se promovišu interesi države", kaže naš sagovornik.

Svađa Šojgua i Prigožina

Kako se sećaju komandanti, na početku sirijske kampanje grupi Vagner ništa nije falilo. Oprema svakog vojnika je koštala oko 12.000 dolara. Imali su tenkove T-90, T-72, oklopna vozila Vodnik, BPM-97, Tigar. Mada nije sve bilo novo. "Istovaramo u Tartusu kutije sa granatama za minobacače 120 mm, a tamo stoji: "Reciklirati, 1986". Ručke od kutija minobacača ostale su nam u rukama. Takve granate i koristimo", nastavlja sagovornik.

Kako tvrde komandanti, 2016. godine došlo je do svađe između Jevgenija Prigožina i ministra odbrane Sergeja Šojgua. Razlog sukoba nije poznat, ali od tog trenutka se snabdevanje grupe Vagner pogoršalo. Oduzeli su im tenkove, oružje i sve što su ranije dali. Sada koriste sirijsko oružje. Ista situacija je i sa kampom za treniranije. Poligon u Moljkinu je bio dobro opremljen, a sada je navodno ostalo 30 pušaka. Ali naši sagovornici ne smatraju da je to veliki problem: "Rat će ih naučiti".

"Sirija je užasna zemlja", kaže jedan od komandanata i dodaje: "Pederastija bukvalno cveta. Sve je zapušteno, prljavo. Smeće je na sve strane, niko ga ne uklanja. Trgovac, recimo, prodaje hleb, okrene se, pomokri na smeće i vraća se poslu. Tako oni žive. Jedu piletinu, kobasice nemaju. Jagnjetina je skupa, oko 100 dolara za ovcu. Borcima se dele suvi obroci sa isteklim rokom trajanja. Neku hranu možete uzeti u prodavnici, pa onda to odbijaju od plate."

"Borci spavaju na svojim položajima. Iskopaš rupu i staviš vreću za spavanje, pokriješ se jaknom i kamenjem je malo zatrpaš. Voda, higijena - kako kad. Medicine ima, ali nema seruma za otrov zmija, a zmija ima bezbroj. Ako te neka ujede, spasa nema. Prema Rusima je lokalno stanovništvo, naročito deca, dobro raspoloženo. Često čujemo: 'Russian, i love you, i love you!'. Ali nije svuda tako. U palestinske kvartove bolje da ne ulaziš, čak i naoružan".

O sirijskoj vojsci ruski komandanti govore s prezirom: "Sirijci nisu u stanju da se bore, boje se IDIL-ovaca. Napuštaju položaje, beže. Samo čujemo: 'Go, Russia, go!'. Gde - pitam, ajde da se branimo, majku vam...! Ne može. Zauzmemo, recimo, novi položaj, predajemo ga Sirijcima, ujutro Sirijaca nema. Opet je pod kontrolom IDIL-a. Ponovo idemo u napad. Pitam jednog prevodioca: Zašto vaši momci neće da se bore? Kaže: puno je naših ubijeno, treba neko i da ostane da pravi decu".

Prema neprijatelju, čini se, ruski komandanti imaju više poštovanja.

Borci privatne vojne kompanije Vagner imaju velike gubitke pre svega zbog mina, jer neprijatelj minira položaje sa kojih se povlači. Drugi problem je što su njihovi tenkovi skriveni u tunelima.

"Njihovi napadi obično počinju artiljerijskim granatiranjem. Nakon toga slede samoubilačke akcije. Zadatak tih 'mučenika' je da stignu do cilja i aktiviraju bombe. Koriste ponekad pikapove ili čak pešadijska borbena vozila. Onda trče bradati sa puškama, pa tek onda ide njihova elitna jedinica. Ako stigne do cilja, poubijaće sve", kaže komandant Vagnera.

Operacija IDIL-a od prošle godine nema. Sada privatna vojna kompanija ratuje sa različitim grupama oružane opozicije, među kojima ima i dosta plaćenika. To su Turci, Marokanci, Ukrajinci, Rusi i građani EU. "Niko se ne predaje, svi znaju da je zarobljeništvo smrt kroz mučenje, da će odseći prste i izvaditi oči", kaže sagovornik.

O napadu američkih aviona na kolonu proasadovih snaga, 7. februara 2018. godine, kada je poginulo, prema različitim procenama, od 10 do 200 Rusa, anonimni sagovornici RSE govore nerado: "Nema dovoljno informacija. Ali smatraju da je 200 poginulih preuveličana brojka. Ima dosta ranjenih, od kojih su mnogi odvedeni u bolnice u Rostovu, Moskvi i St. Peterburgu. Da se izbegne skandal pred izbore u Rusiji (18. marta) primorani su da ćute."

Prema rečima ruskih komandanata, sa evakuacijom ranjenika nakon američkog napada se nije žurilo, dok su voda i suvi obroci stigli 24 sata kasnije.

Glavna motivacija ruskih komandanata, kako oni tvde, nije novac, već geopolitikа. Sukobi u Siriji i Ukrajini su lokalnog značaja, dok se glavna bitka vodi između Amerike i Rusije, koju Amerikanci ne mogu dobiti."Ako ratuješ pod ruskom zastavom, sa ruskom puškom, čak i sa buđavim obrokom 10 hiljada kilometara od Rusije, svakako se boriš za Rusiju. Možda zato kod nas rata nema, što ratujemo tamo", zaključuje jedan od sagovornika.