Da li će Slobodan Milošević dobiti spomenik u Beogradu? O tome bi trebalo da odlučuje Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova u novom sazivu gradskog parlamenta, nakon što su aktivisti Socijalističke partije Srbije (SPS) i udruženje „Sloboda” predali inicijativu da bivši predsednik Srbije i Jugoslavije dobije spomenik i ulicu ili trg u u glavnom gradu Srbije.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i naslednik Miloševića na čelu socijalista Ivica Dačić izjavio je za „Večernje novosti“ da se „slaže sa idejom“, ali da će konačnu reč imati novi saziv Skupštine grada.
Koalicioni partneri SPS-a iz redova Srpske napredne stranke (SNS), partije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nisu se do sada odredili prema ovoj incijativi, a od političkih stranaka reagovala je samo Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića koja se usprotivila podizanju spomenika Miloševiću.
„To bi bilo prelaženje civilizacijske granice“, podvlači Marko Milosavljević iz Incijative mladih za ljudska prava koja je ranije najavljivala da će, ukoliko dođe do podizanja spomenika Miloševiću, isti „odmah srušiti“.
„Ono što je Inicijativa mladih pre dve godine najavila, stvarno smo radi da učinimo zato što mislimo da je to prelaženje civilizacijske granice da čovek koji je asocijacija za sva zlodela koja su se desila devedesetih godina zaslužuje tako nešto“, kaže Milosavljević.
Predstavnici udruženja „Sloboda“, koje vodi nekadašnji predsednik Vlade SR Jugoslavije i bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović, predali su inicijativu u petak na pisarnici Skupštine grada, za Komisiju za spomenike i nazive ulica i trgova. Isti predlog upućen je i u Predsedništvo Srbije da bi, kako su naveli inicijatori, „sa njim upoznali i šefa države Aleksandra Vučića“.
Kako su podnosioci zahteva obrazložili, ovaj čin je „moralna obaveza i ljudski dug prema čoveku, političaru i državniku koji se dosledno do kraja života borio za nacionalni integritet“.
Jovana Dimitrijević, jedna od podnosilaca inicijative i potpredsednica Gradskog odbora SPS Požarevac izjavila je da su predlog formalno podneli „Građani za trajno obeležavanje ličnosti Slobodana Miloševića“ i Udruženje građana "Sloboda", a da je podrška stigla i od SPS-a.
„Milošević je bio heroj svog vremena, branitelj države pod NATO bombama i branitelj zemlje u najtežim vremenima. Moralna obaveza građana prema nevinom čoveku i borcu za sprstvo je podizanje spomenika“, rekla je ona.
Odbornik SPS-a Nikola Prelević rekao je da je sledeći korak formiranje Skupštine grada Beograda, a zatim i Komisije za imenovanje ulica i trgova, u kojoj će biti odbornici novog saziva, nakon izbora 4. marta.
„Posle toga, ova inicijativa se uvrštava na dnevni red neke od sednica Komisije, koja o njoj raspravlja. Kada i ako Komisija da 'zeleno svetlo', konačnu odluku donose odbornici Skupština grada“, rekao je Prelević.
Podršku inicijativi potpisom su dali počasni predsednik SPS i poslanik te stranke u Skupštini Srbije Milutin Mrkonjić i nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je u kampanji za beogradske izbore pozvao sve birače „koji misle da Milošević zavređuje spomenik da 4. marta glasaju za SPS, da to bude svojevrstan referendum“. Dodao je i da bi druge liste, „koje će dobiti više glasova od SPS-a, podržale takvu inicijativu“.
Kako prenose „Večernje novosti“, zamisao inicijatora je da se spomenik napravi u prirodnoj veličini, ali „još nije razrađeno da li bi bio kameni ili izliven u bronzi“.
Ideja o podizanju spomenika Miloševiću nije nova, i u proteklih nekoliko godina, njegovi politički naslednici više puta su najavljivali ovakvu inicijativu.
Među prvima, počasni predsednik socijalista Milutin Mrkonjić, koji je u decembru prošle godine nameravao i da je podnese Skupštini Beograda, ali je takvu nameru osujetilo iznenadno imenovanje predsednice Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Jasmine Mitrović Marić za ambasadorku Srbije u Danskoj.
Tokom 2016., u Srbiji su pokrenute i najavljivane tri inicijative čiji bi cilj bila rehabilitacija ili odavanje počasti Miloševiću, od Novog Sada, gde su ulicu sa njegovim imenom predlagali predstavnici Srpske radikalne stranke, preko Beograda, do Leskovca i Aleksinca.
Ono što je Marku Milosavljeviću iz Inicijative mladih za ljudska prava ovoga puta indikativno, jeste da Srpska napredna stranka (koja je na izborima za Skupštinu Beograda 4. marta osvojila 45 odsto glasova), ni na koji način nije reagovala.
„Ovo je konačna legimitizacija Miloševićevog pozitivnog nasleđa, kako to vidi Socijalistička partija Srbije. Koalicija SNS-a i SPS-a koja će sada uslediti u gradu Beogradu ima prostora da se niko ne usprotivi. Meni je sam signal da je to objavljeno i da nema praktično nikakve reakcije od Srpske napredne stranke, znak odobravanja“, dodaje Milosavljević.
Bivši predsednik SR Jugoslavije umro u zatvoru Haškog tribunala 11. marta 2006. godine tokom suđenja za genocid i ratne zločine. Tokom rata na Kosovu, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je, maja 1999. godine, optužnicu za zločine protiv čovečnosti. Optužbe za kršenje običaja rata i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za genocid u Bosni i Hercegovini dodate su godinu i po dana kasnije.
Period njegove vladavine obeležili su ratovi, uz desetine hiljada žrtava i na stotine hiljada prognanih u bivšoj Jugoslaviji, te politička ubistva, hiperinflacija i nemaština u Srbiji.
Uprkos tromesečnim protestima građana zbog izborne krađe 1996/97. godine, svrnut je tek tri godine kasnije, na demonstracijama 5. oktobra 2000. godine. Uhapšen je aprila 2001., a u junu je izručen Haškom tribunalu.
Facebook Forum