Teze o promeni ustava Srpske pravoslavne crkve (SPC) koje predviđaju, između ostalog, da njen naziv ubuduće bude "Srpska pravoslavna crkva - Pećka partijaršija”, preplavili su medije u Srbiji.
Posle višednevnog ćutanja samog vrha SPC oglasio se njen patrijarh Irinej konstatacijom da se radi o dobroj inicijativi, a u izjavi za dnevni list Kurir od četvrtka jasno navodi da bi voleo da se takav predlog usvoji. Ipak, dodaje, nije spreman i da se preseli u Peć na Kosovu:
“Patrijarh se ne može preseliti u Peć, Beograd je ipak administrativni centar. Peć ostaje kao istorija naše prošlosti gde su bili patrijarsi, arhiepiskopi i bez obzira na to šta je bilo, Peć ostaje istorijski centar naše crkve”, rekao je patrijarh Irinej.
Unošenje imena manastira koji se nalazi na teritoriji Kosova u zvanični naziv srpske crkve otvara pitanje kakva se poruka time šalje vlastima u Beogradu i da li će ga Sabor, kao najviše telo SPC u koje ulaze svi episkopi, prihvatiti.
Sagovornici Rdija Slobodna Evropa u ovakvoj inicijativi prepoznaju rukopis struje koju predvodi radikalni mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije.
“Srpska pravoslavna crkva ne može biti Pećka patrijaršija. To ni jezički nije u redu. Pećka patrijaršija je manastir”, kaže za RSE Pribislav Simić, bivši dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Promenu imena SPC filozof i religiolog iz Novog Sada Miroslav Keveždi razume kao simbolički potez.
”Ja se pozivam na nemačkog filozofa Martina Hajdegera koji je govorio da o onim stvarima koje nedostaju, najviše pričamo. Dakle, to da se u ime stavlja da je to Pećka patrijaršija više ukazuje da nešto nedostaje, nego da nečega ima”, kaže Keveždi.
Taj nesklad, ne sumnja novosadski profesor, biće vidljiv široj javnosti:
”Ono što mislim je da će veliki deo građana, pa i vernika, prepoznati jednu vrstu nesklada između imena i stvarnosti, jer će neki pomisliti da bi trebalo da sedište Patrijaršije bude u Peći i da patrijarh, takođe, stoluje tamo, a ne ovako kako je sada, dakle u Beogradu.”
Inače, Pećka patrijaršija je tradicionalno sedište u kome su ustoličavani, a i danas se ustoličavaju patrijarsi. Od prvog srpskog arhiepiskopa Rastka Nemanjića (SPC ga slavi kao Svetog Savu), koji je bio crkveni poglavar u periodu od 1219. do 1233. godine, do aktuelnog patrijarha Irineja, koji je u Peći ustoličen 2010. godine.
S obzirom na to šta se u realnosti danas događa, trenutni pokušaj SPC da u svom zvaničnom imenu podvuče povezanost sa Kosovom, naš sagovornik Miroslav Keveždi razume kao “jednu vrstu pozdrava sa Kosovom i Metohijom”.
Da li se unutar SPC neke vladike jezičkim bravurama bave zapravo iscrtavanjem imaginarnih mapa?
Miroslav Keveždi podseća da su neke vladike nedavno predlagale da se koristi pojam “Stara Srbija” za područje današnje Crne Gore, Raške, Kosova, Makedonije, što bi, kako kaže naš sagovornik, značilo da svi koji žive u Beogradu ili Novom Sadu, žive u nekakvoj “Novoj Srbiji”.
"Elita treba postepeno da vraća u javni diskurs i izraz Stara Srbija. Isto tako, Peć ili Prizren bi mogli da se zovu i Srpski Carigrad ili Srpska Sveta Sofija ili neki sličan naziv", izjavio je krajem prošle godine vladika bački Irinej Bulović.
“Ako je Kosovo i Metohija najvažnija teritorija za SPC, to bi značilo da mi svi živimo u nekoj vrsti egzila. To jest, da smo mi u inostranstvu, živeći u Beogradu”, sa dozom cinizma reaguje Keveždi.
Novo ime SPC je predloženo da bi se podvukla njena teritorijalna pripadnost Crnoj Gori, navodi bivši dekan Bogoslovskog fakulteta protođakon Simić “jer je Pećka patrijaršija odnosno Metohija bila do 1945. godine u sastavu Crne Gore.”
Zato on u predlogu novog imena srpske crkve prepoznaje rukopis metropolita crnogorskog Amfilohija, poznatog po tvrdim radikalnim stavovima koji je, kako se smatra, stajao i iza nedavnog apela opozicione Demokratskle stranke Srbije u kome se traži “da Srbija ne preda Kosovo i da ne prizna secesiju“.
Profesor Keveždi upozorava na različite poruke vlastima u vezi sa najavljenim kompromisom sa Prištinom koje stižu iz vrha SPC, a koje zbunjuju.
“Imali smo istup Amfilohija i čitavog kruga potpisnika koji osuđuju politiku Vučića (predsednika Srbije, prim. red.) prema Kosovu, sa druge strane imali smo odmah posle toga izjavu patrijarha da on zahvaljuje bogu što Vučić vodi takvu politiku…Tako da smo mi u nekoj vrsti nedoumice šta je ono što se predlaže, kuda ovo vodi.”
Novine su i da će procedura izbora patrijarha biti drugačija, umesto takozvanog “apostolskog žreba” (izvlačenje jednog od nekoliko imena kandidata) Sabor birati patrijarha tajnim glasanjem, uz obaveznu dvotrećinsku većinu.
Svojevremeno je uveden apostolski žreb kako bi se smanjio uticaj vlasti u izboru patrijarha kao što je to bilo u vreme socijalizma izborom patrijarha Germana koga su mnogi smatrali i zvali “crveni patrijarh”. Komunizma više nema, ali i dalje postoji vlast, kaže Miroslav Kežmendi. Sada je važno da li će se u SPC pojaviti fenomen, značajan za tu crkvu, a to je “cezaropapizam”.
Na pitanje kakav ishod glasanja očekuju, ako taj dokument dođe pred Sabor, naši sagovornici različito odgovaraju.
“Mislim da će se diskutovati i neće se doneti odluka”, prognozira Pribislav Simić.
“Mislim da postoji velika verovatnoća da će to i biti prihvaćeno”, predviđa naš drugi sagovornik Miroslav Keveždi.
RSE je tražio više informacija o promenama ustava iz vrha SPC-a, ali nije dobio odgovor.
Facebook Forum