Zahtev da se gradonačelniku Beograda Siniši Malom zbog plagijata ne dodeli titula doktora nauka predala je grupa akademika i univerzitetskih profesora u Rektoratu u Beogradu. Više od 330 njih potpisalo je i zahtev da se pred Odborom za profesionalnu etiku pokrene postupak protiv mentora Ondreja Jaške i članova komisije Slađane Barjaktarević i Dragana Đuričina pred kojima je Mali branio doktorsku disertaciju.
Akademik Dušan Teodorović, jedan od inicijatora, rekao je da u ovom slučaju, koji se razvlači više od tri godine, očekuje hitnu reakciju rektora Univerziteta u Beogradu Vladimira Bumbaširevića.
„Sve se dešava kao u španskoj seriji, jedna komisija, druga komisija... Na žalost čini se da je u pitanju nedostatak hrabrosti profesora FON-a i drugih uključenih u taj proces da javno i pošteno priznaju da se radi o neverovatnom plagijatu, i da donesu odgovarajuće mere kakve se izriču u svim drugim akademskim zajednicama u svetu“, kaže Teodorović.
- Predsednik odbora SANU: Poništiti doktorat gradonačelniku Beograda
- Teodorović: Doktorat Siniše Malog je strašan plagijat
Siniša Mali, funkcioner Srpske napredne stranke (SNS), 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka (FON) odbranio je doktorsku tezu pod nazivom "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije - teorijske koncepcije i iskustva Srbije", a u julu 2014. profesor Raša Karapandža objavio je tekst u kom na osnovu istraživanja navodi da je Mali plagirao više od trećine teksta u tom radu.
Nekoliko desetina članova akademske zajednice potpisalo je u holu Rektorata zahtev da se Malom ne dodeli doktorat. Među njima je bila i Biljana Stojković, profesorka na Biološkom fakultetu:
Relativizacija znanja i struke je nešto najgore što može da se desi jednom društvu.Biljana Stojković
“Trend je katastrofalan. Relativizacija znanja i struke je nešto najgore što može da se desi jednom društvu. Čemu onda služi obrazovanje ako ne da pravi zaista prave stručnjake umesto lažnih diploma.”
Boško Jovanović, penzioner sa 45 godina staža na Beogradskom univerzitetu i četvrt veka redovni profesor Matematičkog fakulteta, kaže da je došao da odbrani čast obrazovanja.
“To je nešto što se ne može tolerisati. Ako imamo lažne diplome imaćemo i lažni univerzitet. I onda je kraj svemu, nijedna diploma neće biti validna. Sramota me je kada vidim sve to. Osećam se poniženo.”
Grupa profesora najavila je da će ukazati i na sumnjive fakultetske diplome i doktorate brojnih ličnosti iz političkog i javnog života. Akademik Dušan Teodorović u tom kontekstu naveo je doktorate političara Aleksandra Šapića, aktuelnog ministra policije Nebojše Stefanovića i guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković.
“Meni nije jasna ta nušićevska potreba da se prikači lažno doktorsko zvanje. Rekao bih da se radi o opseni prostote i patološkoj težnji da se, pored ostalog, uzmu i titule.”
Svojevremeno su i fakultetska diploma osnovnih studija i master zvanje bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića bili tema u javnosti, uz pitanja da li šef države uopšte ima visoko obrazovanje, kada je stekao diplomu i kog fakulteta. Javne ličnosti, mahom političari, čije diplome je struka dokazala kao plagijate ili su pod sumnjom uglavnom pripadaju vladajućoj strukturi i za sada nisu sankcionisane.
“Čini mi se da je odgovor u tome što vladajuću Srpsku naprednu stranku najviše žulja kada se kaže da su u toj partiji uglavnom neobrazovani ljudi. Mislim da oni hoće da pokažu da i oni, eto, imaju kadrove koji imaju doktorate. Nešto kao, ako hoćete titule, evo, imamo mi i doktore”, kaže psiholog Žarko Trebješanin, koji je takođe potpisao zahtev za reakciju nadležnih.
Milovan Šuvakov, nekadašnji pomoćnik ministra prosvete, smatra da bi na Univerzitetu u Beogradu trebalo da se uspostavi striktan mehanizam za kontrolu sumnjivih radova.
“Bojim se da je slučaj Siniše Malog samo vrh ledenog brega. Ali naša ideja nije da se bavimo lovom na veštice, već da se uspostave procedure koje bi automatski proveravale i štitile akademski prostor na institucionalan način.”
Profesor Žarko Trebješanin kaže da je “poplava” sumnjivih diploma i doktorata pogubna za srpsko društvo.
“Kao što u Srbiji uskoro neće imati ko da daje anesteziju i leči ljude, tako neće biti nikog ni sa autentičnim znanjem i titulama da pruža visoko obrazovanje.”
Beogradski univerzitet, najveća i najznačajnija obrazovna institucija u državi, tek je pre nekoliko meseci prvi put u svojoj istoriji procesuirao slučaj plagijatorstva u naučnim radovima, kada je profesorki Biološkog fakulteta izrečena opomena. Mediji u Srbiji svojevremeno su pisali i da bi diplome oko 2.000 profesora, docenata i asistenata na privatnim univerzitetima mogle biti da budu sporne.
Facebook Forum