Na desetu godišnjicu paljenja Američke ambasade u Beogradu, najnovija vest je da je, kako je saopšteno Radiju Slobodna Evropa (RSE), Više tužilaštvo dostavilo 20. februara Višem sudu novu dopunjenu optužnicu protiv petorice policijskih službenika koji su optuženi za nepostupanje.
Deset godina nakon paljenja Američke ambasade u Beogradu i napada na Ambasadu Nemačke tokom mitinga "Kosovo je Srbija", povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, bilans privođenja odgovornih pravdi je više nego mršav.
Četvorica nasilnika su nakon punih devet godina (u novembru 2017.) uslovno kažnjeni na po pet i šest meseci zatvora, a protiv pet policijskih službenika još nije ni počelo suđenje.
Nakon izricanja uslovnih kazni, oštro je bilo reagovanje Američke ambasade u Beogradu.
"Teško je shvatiti da je bilo potrebno devet godina da bi se stiglo do presude u slučaju koji je povezan sa imovinskom štetom od skoro pola miliona dolara i sa smrću jedne osobe, a da je konačni ishod da nijedan od sedmoro optuženih, od koji je četvoro u prisustvu pravnih zastupnika priznalo da su učestvovali u ozbiljnom prekršaju, nije osuđen na zatvorsku kaznu", saopštila je Američka ambasada.
Više tužilaštvo je 20. aprila 2017. godine podiglo optužnice i protiv pet policijskih službenika - generala Stevana Bjelića, u to vreme načelnika beogradske policije, kao i generala Mladena Kuribaka, tadašnjeg načelnika Uprave policije, Zorana Raškovića, načelnika Odeljenja za operacije Žandarmerije i Bojana Markovića, komandanta odreda Žandarmerije u Kraljevu.
Njima je stavljeno na teret krivično delo protiv opšte sigurnosti. Optužnicu je osam meseci kasnije, 22. decembra, Viši sud vratio Tužilaštvu na dopunu.
Ove godine, 20. februara, Tužilaštvo je dostavilo dopunjenu optužnicu. Dalje odlučuje Viši sud.
Iako je jedan učesnik koji je nasilno ušao u zgradu Ambasade 21. februara 2008. godine stradao, iako je bilo evidentno da policije nema na licu mesta punih pola sata, odnosno da je povučena neposredno pre napada, što otvara opravdanu sumnju da je postojala naredba da se ne interveniše, iako je upad u Ambasadu zapravo upad na teritoriju strane države za čiju je sigurnost zadužena zemlja - domaćin, stvari u pravosuđu Srbije i dalje praktično tapkaju u mestu.
Prilikom svakog susreta sa zvaničnicima Srbije, Vašington pokreće dva otvorena pitanja - paljenje Ambasade i ubistvo američkih državljana, braće Bitići 1999. godine (koji su uhapšeni kada su pomagali romskoj porodici iz Prizrena da dođu u Srbiju i kasnije ubijeni u Petrovom selu u bazi Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije i pokopani u masovnoj grobnici).
"Paljenje Američke ambasade je drastičan događaj u odnosima dve zemlje. To čini štetu našim odnosima. Ali, to nije prva stvar na dnevnom redu naših odnosa, ima drugih pozitivnih stvari, i to neće fundamentalno ugroziti odnose dve zemlje. Međutim, to daje ružnu sliku o stanju pravosuđa kod nas", kaže bivši ambasador u Vašingtonu Ivan Vujačić, podsećajući da je na evropskom putu Srbije važno poglavlje o vladavini prava.
Američki Stejt department saopštio je, nakon izricanja uslovnih presuda učesnicima nasilja, da je razočaran što ni jedan učesnik nije dobio zatvorsku kaznu i da je važno da se pravdi privedu ne samo oni koji su učestvovali u napadu, već, kako kažu, oni koji su bili na vlasti i naredili povlačenje policije sa punktova u blizini Ambasade. Ivan Vujačić kaže da će Amerika insistirati da se slučaj dovede do kraja.
"Da li to ide do vrha države ili do nekih nižih nivoa ili do policije, to sud treba da utvrdi. Amerikanci će insistirati da se slučaj dovede do kraja, a gde će taj kraj biti, to ne može niko unapred da kaže", navodi Vujačić.
Tog februara 2008. godine mitingu su bili, između ostalih, prisutni i tadašnji premijer Vojislav Koštunica i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), kasnije predsednik Srbije, Tomislav Nikolić.
Facebook Forum