Srbija uspešno koristi IPA fondove, ali slabosti još ima

Srbija slabo koristi evropske fondove i mora ojačati kapacitete za korišćenje sredstava iz pretpristupnih programa Evropske unije. Zemlja ima sposobnost da pripremi kvalitetne IPA programe i investicione projekte značajne za povezivanje i saradnju u regionu. Ovo je ocena Evropske unije izrečena pre godinu dana. U međuvremenu je ta ocena popravljena, ocenjuju za RSE poznavaoci ove oblasti.

U julu prošle godine je član Odbora Evropskog parlamenta za budžetsku kontrolu Derek Von pozdravio napredak koji je Beograd postigao u oblasti trošenja sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA), konstatujući da se uspešno ispunjavaju ciljevi EU u pogledu tih sredstava.

Član Evropskog parlamenta i Evropskog revizorskog suda Sabolč Fazakaš podsetio je tada da IPA fondovi ne služe samo za infrastrukturu već za pripremu za ulazak zemlje u EU, kroz usvajanje zakona, sprovođenje reformi, borbu protiv korupcije, fiskalne ciljeve i podršku vladavini prava. Istakao je da je zadovoljan jer je Srbija prihvatila sve preporuke iz EU u tom pogledu.

Što se tiče iskorišćavanja fondova Evropske unije, odnosno pretpristupnog instrumenta kao glavnog instrumenta finansijske podrške EU, za period od 2014. do 2020. godine on iznosi nešto više od 1,5 milijarde evra; u proseku, dakle, Evropska unija namenjuje Srbiji 200 miliona evra godišnje, kaže za RSE Ana Ilić, konsultant i nekadašnja zamenica direktora i koordinator za EU fondove u Kancelariji vlade Srbije za evropske integracije. Uprkos nekim zabludama u javnosti, ta sredstva EU iz pretpristupnih (IPA) fondova vrlo efikasno se povlače:

"Sveukupno gledajući kolika je iskorišćenost tog evropskog novca, mogu reći da je ona dosta visoka – u proseku može da se smatra da je viša od 90 posto, što je dosta visok procenat iskorišćenosti sredstava, upoređujući sa drugim zemljama u okruženju, a i šire", navodi Ana Ilić.

Regionalni menadžer za zapadni Balkan i Tursku u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ Ognjen Mirić za RSE kaže da Srbija dobro koristi novac iz IPA fondova, ali da ima i problema u nekim oblastima. Kad je reč, recimo, o infrastrukturnim projektima, Srbiji je potrebno dosta vremena za njihovu realizaciju, uglavnom zato što se kasni u pripremi urbanističko-planske dokumentacije i administrativnim procedurama.

"Kada su u pitanju druge vrste projekata, kao što su, recimo, jačanje institucija i pripreme, odnosno, implementacije nekih zakona, problemi mogu da budu nedovoljan kapacitet određenih institucija jer se, primera radi, suočavaju s manjkom zaposlenih. S druge strane, nekada i sporost administracije dovodi do toga da se dugo čeka na usvajanje važnih zakona, a bez određenih zakonskih rešenja ne može se krenuti u implementaciju projekata", navodi Mirić.

Postoje oblasti u kojima bi se novac iz IPA fondova mogao povlačiti, a koji se zbog nedovoljne pripremljenosti nekih sektora države nije na vreme počeo koristiti, ukazuje Ana Ilić:

"Primera radi, već godinama unazad postojala je mogućnost da se koriste ta sredstva kao direktna pomoć poljoprivrednim proizvođačima, međutim, zbog nespremenosti sa naše strane i nedovoljnih kapaciteta u nekim institucijama na nivou države koje treba da upravljaju tim sredstvima dobijenim od Evropske komisije, ona nisu počela da se koriste. To ne znači da su propala, ona su umesto za tu iskorišćena za neku drugu namenu – podršku energetici, recimo, saobraćaju, reformi državne uprave ili nekim drugim sektorima – ali su mogla da budu upotrebljena u oblasti poljoprivrede", kaže naša sagovornica.

Dodaje da je problematičan sektor bio i zaštita životne sredine, ali da je u poslednjih nekoliko godina napravljen pomak. Prvi put krajem prošle godine počela su da se koriste sredstva namenjena poljoprivrednim proizvođačima, a odobrena su sredstava i za sektor zaštite životne sredine.

Ana Ilić, međutim, upozorava da se za nekoliko godina, kada postane članica EU, Srbija može suočiti sa problemom povlačenja sredstava iz strukturnih fondova Evropske unije, koja su na godišnjem nivou pet do deset puta veća nego pretpristupna. Ti fondovi imaju cilj da smanje razlike između siromašnijih i bogatijih država-članica i regija EU. Problemi mogu nastati ako do tada Srbija ne izgradi dovoljne kapacitete i ne bude imala dovoljno spremnih projekata i sredstava za njihovo sufinansiranje.

Delegacija Odbora Evropskog parlamenta za budžetsku kontrolu posetila je sredinom prošle godine Poljoprivredno-hemijsku školu u Obrenovcu, koja je obnovljena kroz Program pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji.

Direktor te škole Dragoljub Zlatanović za RSE kaže da je škola, i pre uspostavljanja IPA fondova, tokom reforme srednjih stručnih škola koristila fondove iz CARDS programa, koji je krajem 2000. godine EU promovisala kao novi instrument finansijske i tehničke pomoći državama i regionu Zapadnog Balkana. Prvenstveni cilj ovog programa bio je da podrži učešće tih zemalja u Procesu stabilizacije i pridruživanja, odnosno, doprinese sprovođenju političkih, ekonomskih, institucionalnih i drugih reformi u regionu.

A posle fatalnih poplava u Obrenovcu 2014. godine, obnova infrastrukture i obrenovačke škole ponovo je realizovana evropskim novcem, podseća Zlatanović i dodaje:

"U toku je projekat Evropske unje u okviru kojeg smo dobili jedan traktor, mehanizaciju očekuje se i određena oprema – to ide sporo, prosto, procedure su takve, ali mi smo strpljivi – i za hemijsku, i za veterinarsku i za poljoprivrednu struku kako bismo mogli što kvalitetnije da obrađujemo naše ogledno imanje i da deca vide nešto novo."

Vrlo je široka lepeza korisnika pretpristupnih fondova EU, odnosno, IPA fondova u Srbiji - taj novac povlače i koriste kako država i njena ministarstva, tako i javna, mala i srednja preduzeća, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i mediji. U proseku se iz IPA fondova može povući do 85 posto vrednosti projekta, a 15 odsto moraju sufinansirati korisnici fondova.

U poslednjih 15 godina više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava EU je donirala Srbiji da koristi na transparentan i efikasan način.