Po svih šest tranzicionih kvaliteta ekonomija Srbija se može uporediti sa zemljama Zapadnog Balkana ali u odnosu na razvijene ekonomije, poput nemačke ili američke, postoji veliki jaz, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Srbija posebno zaostaje po pitanju konkurentnosti, dobre uprave i otpornosti na izazove, dok je po tranzicionim kvalitetima ekonomska integracija, zelena ekonomija i inkluzija jaz nešto manji, navodi se u izveštaju "Dijagnostika Srbije: Procena napretka i izazova u razvoju održive tržišne ekonomije 2017".
Za tranzicioni kvalitet konkurentost Srbija je dobila ocenu 4,94, gde jedan ukazuje na slab ili nikakav napredak a deset na globalnog predvodnika.
Konkurentnost srpske ekonomije je uporediva sa drugim zemljama Zapadnog Balkana ali je ispod standarda EU, ocenila je EBRD dodajući da u Srbiji, iako je bila među deset najvećih reformatora na Duing biznis listi Svetske banke u 2016, mnoga strukturna pitanja tek treba da budu rešena.
Ekonomiju i dalje ograničavaju slabe institucije, neefikasan javni sektor, velika zaduženost preduzeća i neusaglašenost ponude i tražnje veština na tržištu radne snage.
Evropska komisija smatra Srbiju umereno pripremljenom za borbu sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama u EU, navodi se u izveštaju.
Po kriterijumu javne uprave Srbija ima ocenu 4,39 a posebno su loše ocenjeni zaštita imovinskih prava, efikasnost vlade i regulatorno opterećenje.
EBRD ukazuje na nedovoljnu transparentnost državne politike subvencija, ali i na donošenje zakona po hitnom postupku i kašnjenje sa usvajanjem sekundarnog zakonodavstva, kao i na veliko adimistrativno i finansijsko optrećenje biznisa i na državnom i na lokalnom nivou.
Otpornost ekonomije Srbije, koja je ocenjena sa 5,55, bila je na ispitu poslednjih godina, kada je zbog unutrašnjih i spoljnih potresa znatno usporila ekonomska konvergencija.
Međutim, makroekonomska stabilnost je unapređena zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i sužavanju spoljnih debalansa.
Kako se navodi, ekonomija Srbije je sve otvorenija i relativno diversifikovana, od globalne krize rast izvoza nadmašuje rast uvoza i podstiče ekonomski oporavak a finansijska stabilnost je očuvana ali su nenaplativi zajmovi i zaduženost preduzeća dostigli visok nivo, čak i prema regionalnim standardima.
Po integrisanosti kao kvalitetu održivosti tržišne ekonomije Srbija ima ocenu 6,39, po zelenoj ekonomiji 5,77 a po inkluzivnosti 5,16.
EBRD navodi da je unapređenje prekogranične saradnje u središtu dugoročnog ekonomskog razvoja Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Takođe se ukazuje da neaktivnost mladih, rodna nejednakost i razlike između obrazovnih profila koji se nude i koji se traže predstavljaju velike izazove za Srbiju.
Kada je reč o tranzicionom kriterijumu zelena ekonomija, Srbija intenzivno koristi ugalj za proizvodnju struje i grejanje, energetska infrastruktura je zastarela, beleže se veliki gubici energije u proizvodnji, prenosu i distribuciji a energetska efikasnost krajnjih potrošača je slaba.
Upozorava se da je Srbija uprkos velikoj zagađenosti vazduha energetskom strategijom predvidela izgradnju novih kapaciteta na ugalj od 700 MW do 2025.
U izveštaju EBRD se ocenjuje i da Srbija ima značajan potencijal za dalji razvoj privatnog sektora koji učestvuje sa oko 70 odsto u ukupnoj zaposlenosti ali je njegova profitabilnost mala u odnosu na zemlje centralne i jugoistočne Evrope.
Ističe se da je rast produktivnosti privatnog sektora najznačajniji pokretač dugoročnog ekonomskog rasta, s obzirom da se u Srbiji na srednji rok očekuje smanjenje radno sposobne populacije.
EBRD navodi i da efikasnija državna preduzeća mogu da podstaknu razvoj privatnog sektora.
